Занат уместо факултета – финансијски занимљива алтернатива у Немачкој

Пиа Добелке има 24 године. Она је млађа шефица у једној фирми за производњу санитарне и опреме за системе грејања из Троисдорфа код Келна. То предузеће запошљава 33 људи. Заправо би фирми требало бар још десетак радника како би стигло да хитно одради све наруџбине, каже Добелке.

Слична је ситуација и у предузећима у другим браншама. Али, у сектору предузетништва проблем несташице стручне радне снаге посебно је изражен.

Судећи по подацима Савезне агенције за рад (BA), број запослених у Немачкој који плаћају доприносе за социјално осигурање у протеклих десет година порастао је за више од пет одсто.

У занатским водама је, у истом периоду, број запослених опао.

Дуго је у Немачкој био подједнак број младих који одлази да студира и оних који се стручно оспособљавају за неки занат. У протеклих десетак година уочава се континуирани пораст броја студенткиња и студената, а истовремено опада број младих приправница и приправника.

Тренутно је у земљи отприлике два пута више оних који студирају, него оних који уче неки занат.

Што је могуће мање физичког рада

Пиа Добелке је матурирала и – одлучила се за занат. У оквиру посебног програма, такозваног "тријалног образовања", положила је мајсторски испит, а уз то је и завршила бечелор из економије.

Школа у којој је матурирала позвала ју је да данашње ученике саветује по питању одабира занимања, односно да им прича каве су шансе за каријеру у предузетништву.

На тај дан школа је организовала бројна предавања, о бројним занимањима. Требало је да се ученици пријаве за неко од тих предавања, али нико од њих није се пријавио за предавање о занату. Зато је предавање отказано.

Институт за образовање и истраживање занимања (IAB) редовно испитује ученике о њиховим преференцијама по питању избора будућег занимања. Резултат: примарно им је важно да уживају у раду, да је радно окружење здраво и да та активност укључује што је могуће мање физичког рада.

Новинари немачког јавног сервиса АРД су у оквиру једне анкете међу студентима TH Köln (Висока школа примењених наука) дошли до закључка да је за многе младе људе који положе матуру једна ствар јасна: "Ако сам већ матурирао, онда идем да студирам".

То је, тако између осталог, и због тога што с факултетом имају боље шансе на тржишту рада, односно могуће је више зарадити.
Порасле плате занатлија

Један колега Пие Добелке на то реагује спонтано: каже да му посао причињава задовољство, да је физичка активност наравно саставни део посла, али и да су уређаји све мањи, тако да удео физичког рада знатно опада, јер расте удео посла који обавља техника.

Посебно наглашава да су због мањка радне снаге и плате у бранши солидно порасле. Себи, како каже, може да приушти сопствену кућу, иако је "тек" помоћник мајстора у фирми.

Наравно, истина је да у неким занимањима има и доста физичког рада, а да су плате ниске. Силке Ангер из IAB притом изричито напомиње да итекако постоје одређена занимања у којима се зарађује пођеднако, или чак и боље него у занимањима за која је потребна факултетска диплома.

Институт за примењена економска истраживања (IAW) је још током 2020. године анализирао податке практично свих запослених у Немачкој. Резултат истраживања: они људи који су завршили занат и стекли титулу техничара или мајстора, у просеку су имали слична примања као и просек свих оних који су студирали.

Предузетнички дух и сопствена фирма

Роберт Мüиленајзен је након матуре почео да студира биохемију. Био је добар у лабораторији, али му је теорија задавала муке. Каже да се тада сетио посла који је раније током распуста имао у једној предузетничкој фирми. Прекинуо је студије и почео да изучава занат за мајстора који прави камине. Након што је положио испит за помоћника мајстора, у потпуности се фокусирао на следећи корак, па је положио и мајсторски испит.

Данас има 33 године, своју фирму, изложбени простор и петоро запослених.

Ретко кад се може видети на градилиштима, а исплаћује сам себи плату сличну оној коју добијају почетници након завршеног факултета. А једном годишње, ако фирма добро послује, онда себи исплати и бонус.

С обзиром на то да посао тренутно добро иде, односно да би његово предузеће могло да настави да расте, нада се да ће убудуће бити у ситуацији да зарађује још боље.

Централно удружење немачких предузетника тврди да ће само у идућих пет година око 125.000 постојећих занатских фирми хитно да тражи наследнике, дакле особе које могу да наставе да воде фирме.

На питање како млади људи уопште могу да финансирају оснивање сопственог предузећа или евентуално преузимање неке фирме, Роберт Миленајзен има логичан одговор: као помоћник мајстора, односно с титулом мајстора, био је у стању да оставља одређени износ са стране, а са 28 година га је Предузетничка комора саветовала по питању концепције оснивања сопственог бизниса, односно пословног плана.

Када је с тим концептом отишао у банку, тамо су схватили да се ради о послу у којем може добро да се заради, па су му дали кредит. Кредит још увек отплаћује, али око тога нема проблема. А пред очима има и добар мотив: награда за све то је независност у сопственој фирми .