"Демократска метла" власти у Мадриду за надгробни споменик усташког злочинца Вјекослава Лубурића

Са гробнице злогласног заповедника усташког логора Јасеновац, злочинца Вјекослава Макса Лубурића на градском гробљу Каркахентеу код Валенсије, морају се уклонити усташки симболи, саопштиле су шпанске власти. У одлуци се захтева хитно уклањање усташког амблема и постављање панела који објашњавају геноцид у којем је учествовао ратни злочинац познат као "Mесар“.

У складу са важећим законима, Влада Шпаније озваничила је уписивање надгробног споменика усташког официра Вјекослава Макса Лубурића у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.

Одлука, како истичу локални медији, директно утиче на споменик који се налази на општинском гробљу у Каркахентеу код Валенсије, где почивају посмртни остаци једног од најозлоглашенијих сарадника нацистичког режима на Балкану.

Резолуција, коју је издао шпански Државни секретаријат за демократско памћење, јесте недвосмислена – фашистички грб и сваки почасни натпис који доприноси глорификацији личности које су припадале том покрету морају бити одмах уклоњени.

Обавезујући извештај наглашава да присуство тог споменика у јавном простору представља "уздизање фашизма“ које је неспојиво са демократским вредностима и обавезом да се жртвама обезбеди репарација.

Псеудоним ужаса

Вјекослав Лубурић, познат под језивим псеудонимом "Mесар“, био је један од важнијих шрафова у усташком марионетском режиму Независне Државе Хрватске.

Лубурић је био на челу система концентрационих логора НДХ, а посебно за логор Јасеновац.

На том подручју, масовно насиље однело је животе, према неким проценама, стотине хиљада људи, укључујући Србе, Јевреје, Роме и комунистичке дисиденте.

Портал Нотисијас Сијудаданас указује на то да је Лубурићев споменик у Каркахентеу, подигнут 1976. године на истакнутом месту унутар гробља, деценијама служио као симбол некажњивости, одржавајући симболику која велича и починиоца и колаборационистички режим којем је служио.

Од ратног злочинца до становника Каркахентеа

Лубурићева прича у Шпанији одражава политику азила диктатуре Франсиска Франка, која је омогућила уточиште европским фашистима након пораза сила Осовине.

По завршетку Другог светског рата, Лубурић се настанио у градићу код Валенсије под лажним именом, где је успео да се интегрише и води "нормалан живот“ под заштитом структура Франковог режима.

Лубурић је у свом дому у Каркахентеу 1969. године, наводно убио агента југословенске тајне службе (УДБА). Међутим, његова сахрана и каснија изградња маузолеја 1976. године овековечили су наратив о части који актуелни Закон о демократском сећању настоји да исправи.

Реинтерпретација и санкције

Интервенција шпанских власти није ограничена само на уклањање фашистичких симбола. Резолуција налаже "реинтерпретацију“ простора који, између остлог, подразумев опис Лубурићевих злочина.

Панели који ће бити остављени морају пружити "ригорозан и истинит“ историјски контекст, укључујући експлицитне референце на злочине Лубурића, геноцид у Јасеновцу и његово скривање у Шпанији.

Како се наводи, централна влада је већ проследила ту наредбу надлежним регионалним и локалним властима да је спроведу.

Локални медији истичу да непоступање по наредби повлачи санкције.