Циклон "Борис" однео шеснаест живота у Европи – најтеже у Румунији, евакуације у Пољској

У циклону "Борис" који је захватио централну и источну Европу, према последњим подацима, настрадало јe шеснаесторо људи, највише у Румунији – седморо, у тој земљи је уништено на хиљаде кућа. Евакуације становништва у Пољској, у Мађарској се затварају путеви поред Дунава, у Аустрији проглашено ванредно стање.

У Пољској су власти наредиле евакуацију свих становника града Нисе, око 44.000 људи, због поплава које су погодиле тај град. Затражено је од грађана да се изместе на виша подручја пошто постоји опасност да се излије вода из оближњег језера, па би цео град могао бити поплављен.

''Први део евакуације је обухватио 40 пацијената, то је морало да се уради што пре. У таквом су стању да нису могли више да остану у болници јер немамо струје, воде. Изместили смо 90 пацијената", рекао је Артус Камински, директор болнице у Ниси.

Премијер Туск је обећао да ће готово 200 милиона евра бити послато као помоћ жртвама поплава и да ће његова земља затражити средства из фондова ЕУ. Влада у Варшави је прогласила стање природне катастрофе.

"Разговараћу са премијерима Словачке, Чешке, Аустрије и с председником Румуније о томе како да на најбољи начин искористимо европске фондове за накнаду штете од поплава. Заједно можемо да осигурамо много новца намењеног за природне катастрофе", рекао је премијер Пољске Доналд Туск.

И у Чешкој је тешка ситуација, евакуисано је више од 12.000 људи, а четвртина домаћинстава је остала без струје. У тој земљи је једна особа настрадaла услед невремена. Председник Павел је обишао пострадала подручја, каже да је према ономе што је видео на неким местима стање горе него за време катастрофалних поплава 1997. и 2002. године.

''Видео сам да је наш систем за реаговање у ванредним ситуацијама спреман и да реагује ефикасније него раније. Захваљујем на раду свима којим су укључени у санирање поплава'' рекао је Петр Павел, председник Чешке.

Градске власти у Будимпешти су потпуно спремне за пораст водостаја Дунава и његових притока, а 12.000 војника је у приправности за пружање помоћи.

''Место где сада стојим биће недоступно за неколико дана, ниво Дунава ће за неколико дана бити виши за два метра. Званичници који се баве управљањем водотока уверени су да ниво воде неће превазићи до сада рекордни. Све док Мађарска не прође кроз најгоре нећу напуштати земљу, а министар унутрашњих послова Пинтер ће руководити одбраном од поплава. Сви ће остати на располагању овде и на другим местима'', рекао је премијер Мађарске Виктор Орбан.

У суседној Аустрији су нивои река опали, али су званичници најавили други талас киша и поплава. Посебно је тешко у региону северно од Беча. У 42 општине покрајине Доња Аустрија проглашено је ванредно стање.

''Имамо доста искуства из поплава од 2002. године, па нам је то помогло да боље организујемо одбрану. Многа места у Доњој Аустрији су веома погођена, ту је и главни град Санкт Полтен. Много је посла за службе за реаговање у ванредним ситуацијама. У овим тренуцима импресивно је видети солидарност између покрајина, сада сви помажу Доњој Аустрији, која је најугроженија'', истакао је канцелар Аустрије Карл Нехемер.

Рекордне падавине у источној и централној Европи је изазвало је више фактора, у првом плану климатске промене. Све то је створило савршену олују у којој су се помешали хладан ваздух са Арктика и топла струја са Медитерана, објашњавају стручњаци.