Београд преплаве језера и гејзири кад год је снажно невреме – директор Водовода и канализације објашњава зашто

Прошлог петка Београд је поново задесило снажно невреме – у само сат времена пало је више кише него што канализација у појединим деловима града може да прими. Улице су биле под водом, возила заглављена, а грађани поново затечени, понегде у води до колена или до прозора.

Радомир Вујадин, директор Београдског водовода и канализације, рекао је за РТС да су у претходном периоду мапирали све критичне тачке, неколико десетина у граду Београду, и објаснио шта је довело до проблема.

"Узрок настанка тих критичних тачака првенствено јесте у вишедеценијском проблему, односно те нелегалне урбанизације града Београда. Просто, град се у последњих 30 година ширио на начин мимо планских докумената", истакао је Вујадин, наводећи да су цела насеља изграђена без канализационе мреже.

Рељеф и климатске промене, колико кише падне

У ужем центру града постоје, објашњава, и природне депресије, пошто је рељеф Београда такав.

"Ово што се десило у петак, то је, очигледно, сложићемо се сви, последица промене и настанка тих климатских промена, које су евидентне, јасне, мерљиве. Просто, у тих сат времена на територији града Београда је пало негде између 30 и 50 литара кише по метру квадратном", навео је Вујадин.

Одговорно тврди да не постоји ниједан канализациони систем који је тако пројектован и изграђен да би могао да прими ту количину кише.

"Просечна количина падавина у граду Београду на месечном нивоу је између 50 и 70 литара за 30 дана. Значи, град Београд на годишњем нивоу има негде око 700 литара кише. Ми смо овде имали ситуацију да је у неким деловима града на Звездари за непуних 45 минута измерена количина кише од 50,8 литара", наглашава Вујадин.

Невероватне сцене у Београду, зашто настају гејзири

Коментаришући неке од невероватних сцена на београдским улицама у петак, попут гејзира и воде која куља из шахта, истиче да су велики притисци у канализационој мрежи и на примеру Улице Војводе Влаховића објашњава због чега су такви.

"У целом том насељу, свега неких 150 до 200 метара канализационе мреже је изграђено доста давно. Насеље се даље ширило. Сви ти објекти, узводно од те тачке, су на неки начин повезивани један на други и сва та количина воде практично се слије у ту канализациону цев која није довољног пречника", наводи Вујадин.

Аутокоманда најнижа тачка, у плану нови колектор

За Аутокоманду каже да је њен положај такав да је то најнижа тачка у целом сливу и да стари бањички колектор једноставно недовољног капацитета.

"Ми у Београдском водоводу радимо пројекат новог бањичког колектора и очекује се да ћемо до краја године урадити пројекат и предати га Дирекцији за грађанско земљиште и кандидовати за изградњу у наредној години", најавио је Вујадин.