Пожари, суше и поплаве – како да постанемо отпорнији на последице климатских промена

Врело сушно лето са више топлотних таласа и много пожара и недавне непогоде и поплаве у Европи и региону, упозорење су и за Србију да буде припремљена на такве догађаје.

Климатолог и професорка Пољопривредног факултета у Београду др Ана Вуковић Вимић истиче да регион јесте више погођен неповољним утицајима, а нарочито сушама, топлотним таласима и бујичним поплавама.

"За сада нисмо припремљени на долазеће растуће климатске опасности зато што још увек системски нисмо спровели мере прилагођавања на климатске промене", каже Ана Вуковић Вимић.

Штета од суша и поплава у Србији у последње две деценије већа је од седам милијарди евра.

Како би се у будућности заштитили од топлотних таласа, суша, пожара, интензивних падавина, поплава, клизишта и одрона – неопходне су мере попут изградње и очувања насипа, пошумљавања, као и квалитетније градње.

Жарко Петровић из Програма Уједињених нација за развој (УНДП) наглашава да се не може штитити само инфраструктура.

"Него и управљање, те инвестирање у смањење ризика. Пре свега, у разумевање тог ризика, и наравно, у обнови која се добро спроведе да би се тај ризик у будућности смањио", указује Петровић.

Кључ у превентиви

Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије имају све више посла. У 2024. години имали су 330 интервенција услед обилних падавина и изливања река – гасили су више од 17.000 шумских и других пожара на отвореном, а стигли су и да помогну земљама у региону.

Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Иван Барас сматра да је превентива нешто на шта константно указују.

"То увек стављамо на прво место. Ако је превентива добро одрађена, ми ћемо имати мање интервенција и мањи број догађаја", истиче Барас.

Према подацима Уницефа, милијарду деце у свету тренутно је угрожено катастрофама које се догађају због климатских промена. МУП Србије спроводи едукативни програм у школама под називом "Основи безбедности деце".

"То је нешто што нашој деци даје основно знање – да они могу да науче шта је опасност, схвате колико то може бити опасно и како да реагују у случају таквих опасности. Да спасу себе, а и своје најближе", наводи Барас.

Крајем 2023. године Влада Србије усвојила је Програм прилагођавања на измењене климатске услове у коме се процењује да ће последице климатских промена српску економију коштати пет одсто БДП-а до 2040. године, односно, 58 милијарди долара.