Италијанка преминула током операције, њена породица упала у болницу и напала лекаре

Један хирург је изударан песницама у лице због чега је пун модрица и ожиљака, други је бачен на земљу и шутиран, а једној докторки је сломљена рука.

"Изгледало је као да смо у серији Гомора", рекао је један од очевидаца, нагласивши да су "сви били распамећени".

Део здравственог особља успео је да се сакрије у амбуланту и позове полицију, која је успоставила контролу и запленила здравствени картон преминуле девојке. Такође, обављени су разговори са узнемиреним рођацима преминуле девојке, особљем болнице и сведоцима, а преузети су и снимци са сигурносних камера. 

Девојка је у болници завршила крајем јуна, после саобраћајане несреће у којој ју је ударио аутомобил док је возила тротинет.

Неколико седмица је била на одељењу интензивне неге и реанимације, а затим је подвргнута и операцији којом је требало да се спречи сужавање респираторног канала, када је и преминула.

Болница је саопштила да је покренута интерна истрага, да дубоко жале због смрти девојке, али и да су солидарни са својим особљем које је хируршку интервенцију, како се истиче, извршило у компликованим условима услед тешког стања повређене Италијанке.

"Не толеришемо никакву врсту насиља, а нарочито не оног према здравственом особљу које савесно врши свој посао", изјавио је генерални директор здравствене установе у Фођи Антонио Нигри.

Председник Удружења лекара у Фођи Пјерлуиђи де Паолис истакао је да су лекари уплашени и да многи од њих желе да дају отказ.

"Ова ситуација налаже да дубоко размислимо о томе шта се тренутно дешава и да видимо колико је здравствено особље сигурно на свом радном месту. Потребно је да се размисли о пооштравању оквира санкција у случају напада на лекаре и здравствене раднике", навео је Де Паолис.

Удружење лекара је спремно да заједно са лекарима из Фође протестује.

"Лекари нису убице и ми немамо ништа од солидарности грађана и изјава о подршци. Дозволити да чак 50 особа упадне у болницу, на једно одељење, значи прекршити основна правила контроле", изјавили су представници италијанских здравствених синдиката, нагласивши и да траже конкретне и моменталне мере.

"У супротном, здравствено особље ће напустити болнице, јер не желе више да буду изложени једној врсти 'рутинског насиља' које се понавља и на које сви полако почињу да се навикавају", наводе из синдиката.

Где и ко најчешће бива нападнут у Италији

У Италији свакодневно долази до физичких напада на лекаре, здравствене раднике и болничаре.

Најчешће се дешава у болницама, на одељењима Хитне помоћи, али и у одељењима интензивне неге и амбулантним колима.

Чешће се догађа ноћу, више је вербално, али су неретки и физички напади, које особље болнице углавном не пријављује. Такође, жртве напада су чешће жене (у 70 одсто случајева). 

Према опису посла, трећина напада се догађа медицинским сестрама и физиотерапеутима, док су одмах иза болничари. Жртве су и социјални радници у медицинским установама, а најмање је напада на лекаре (три одсто).  

Места напада су у више случајева биле болнице и старачки домови, а напади се неретко дешавају и у установама социјалне заштите.

Више их је у регионима на северу Италије, а чак 60 одсто случајева напада је забележено у регијама Ломбардији и Емилији-Ромањи. Најмање их је на југу земље и на острвима.

Светска здравствена организација (СЗО) тврди да је око 38 одсто здравствених радника у свету нападнуто бар једном у својој каријери. У Италији је са агресијама и претњама суочено 2.500 лекара и других здравствених радника, а подаци из 2022. указују да је број напада у порасту.

У највећем броју случајева, нападачи су пацијенти или њихове породице.

Поводи за нападе

Дуг период чекања на преглед, премало запослених, социјално-економски контекст неки су од повода за нападе на здравствене раднике у Италији.

Разликују се према регији, статусу болнице и другим социо-економским факторима. 

Средином 2020. године у Италији је усвојен закон који је увео серију нових мера да би се здравственим радницима гарантовала безбедност.

Мере подразумевају и оснивање Националне опсерваторије за безбедност здравствених радника, строже казне за починиоце, те специјалне протоколе полиције за брзо реаговање у случају напада. 

Фактор пандемије коронавируса

Период пандемије коронавируса у Италији је обележен дубоким културним и економским друштвеним променама.

Њима је захваћен и здравствени сектор, који се суочава са недостатком лекара и особља хитне помоћи, ниским примањима запослених и дугим радним временом хирурга и другог особља. 

Здравствени радници често изостају са посла управо због насиља над њима, а у континуитету је приметан и такозвани burnout, односно, исрпљеност и стрес на послу.

Представници италијанских кровних здравствених синдиката кажу да је потребно да се поново успостави однос лекара и пацијента и "хуманизација лечења".

"Потребно је вратити поштовање према једној професији у којој људи раде за добробит осталих, те повратити однос поверења између лекара и пацијента који се изгубио за време пандемије коронавируса", закључили су представници синдиката.

Подсекретар италијанског Министарства здравља Марчело Ђемато поводом најновијег напада на особље болнице у Фођи каже да се насиље над здравственим радницима више не може толерисати.

"Ово што се догодило оставило нас је без текста, али смо истовремено још одлучнији да нађемо одговорна лица која свакако неће проћи некажњено. Већ смо увели казну и до пет година затвора за ова кривична дела. Једноставно је несхватљиво да се нападају особе које нам спасавају животе, лече нас, те је јако важно да дођемо до културолошких промена и сви ми треба да радимо на томе", навео је Ђемато.