Таковска 10: Коме ће припасти НИС – компанија између национализације и секундарних санкција

Будућност НИС-а је и даље неизвесна док се чека америчка лиценца за наставак рада. Председник Србије Александар Вучић саопштио је у ванредном обраћању да је рафинерија НИС-а ушла у режим "топле циркулације" и позвао још једном ОФАК да одобри продужење лиценце.

На једној страни су секундарне санкције САД које би значајно отежале функционисање привреде и живот грађана, с друге стране су мере које би Србија да избегне, пре свих национализација нафтне компаније која је у већинском власништву Русије.

Судбина Нафтне индустрије Србије тренутно је најважније питање у држави, као и то има ли у реалности бољих решења од национализације за коју се највише залажу САД.

О свим питањима у вези са судбином НИС-а у емисији "Таковска 10" говорили су Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, Жељко Марковић, експерт за енергетику, Душан Стојаковић, економски уредник Новости и Ружица Врањковић, новинарка РТС-а.

Мићовић: Не треба трчати на пумпу

Томислав Мићовић рекао је да горива има довољно и да снабдевамо тржиште из увоза и из залиха. Планирани увоз у децембру је око 113.000 тона. 

"Сада нема повећања потражње, ове залихе ће уз озбиљан увоз у децембру дати времена да се пронађе решење. Предложили смо низ мера Министарству енергетике, права је да рафинерија мора да настави да ради. Код бензина је другачије, у односу на дизел, НИС има веће залихе бензина, па ће тржиште бити обезбеђено. Редове не можемо да планирамо, али то нема пуно смисла. Нешто већа потражња ће бити задовољена у децембру. У јануару имамо нови план увоза", рекао је Мићовић.

Навео је пример да је рецимо обустављена пловидба код Голупца, због кошаве, па ће каснити довоз, па су то поремећаји који се могу десити.

"Увоз се одвија брже, осим домаћих бродова и флота је повећана, нема јурњаве за бродовима, железница је активирана, могуће је железницом увести, ту су и ауто-цистерне", навео је Мићовић. "Не треба трчати на пумпу", изричит је Мићовић.

Новинарка РТС-а Ружица Врањковић надовезала се рекавши да имамо све покривено до краја јануара, мислећи на залихе.

"Планиран је додатни увоз, дугорочно то није одрживо, поготово финансијски. НИС је почео да троши своје резерве и има их до краја децембра. Нема толико складишта за увоз", рекла је Врањковић.

Шта чекамо од ОФАК-а

Жељко Марковић каже да чекамо да ли ћемо добити лиценцу од ОФАК-а, што значи да нам Американци кажу - можете да послујете у том временском периоду као да нисте под санкцијама.

Међутим, како наводи, дошли смо скоро до краја године и санкције су на снази. "То би значило и да Рафинерија ради и да НИС може да увезе нафту преко Јанафа и да је прерађује", објаснио је Марковић шта значи добијање лиценце. 

Америчка администрација сматра да је дала доста времена од почетка године до октобра и зато сада нису издали лиценцу НИС-у. Заправо, тражимо лиценцу да НИС не буде под санкцијама одређени временски период, наводи Марковић.

ОФАК ако не одобри лиценцу оном ко је тражи, то не објављује на сајту. 

Од 9. октобра немамо лиценцу за рад НИС-а, појаснила је Ружица Врањковић. Сад је Рафинерија у "топлом режиму" јер нема залиха сирове нафте, добили смо лиценцу за преговоре о изласку руског власништва из компаније, додаје она.

Велики економски проблем

Душан Стојаковић, економски уредник Новости, волео би да НИС може да настави рад у транзиционом периоду, односно да чује лепе вести из Вашингтона вечерас или сутра.

Уколико се то не деси, то је, како каже, велики економски проблем за нас. "Компанија је велика и као највећи произвођач и прерађивач нафте, учествује са 12,5 одсто у нашем буџету. То је ударац за нашу државу ако новац буде мањи. Ти људи ће можда остати без посла. Све компаније које не буду поштовале препоруке ОФАК-а доћи ће у проблем да ће им бити ограничено пословање", истиче Стојаковић.

Према његовим речима, неким добављачима који имају операције у иностранству уколико би према Америци имали неки посао, прети се најављеним царинама од 500 одсто.

"Американцима би било најлакше да ми национализујемо НИС"

"Понуда председника да се после 50 дана донесу радикалнији потези је великодушна. Да се не посвађамо ни са једним од наших стратешких партнера. Американцима би било најлакше да ми национализујемо НИС. Ово стање око НИС-а може да траје десетак дана. Поставља се питање како ће се уплатити пазар уколико се кешом буде трговало", пита се Стојаковић.

Врањковићева додаје да НИС има 327 пумпи у Србији и напомиње да је тржиште у региону већ поремећено и због санкција "Лукоилу". 

Ако пумпе престану да раде, не могу да врше платни промет

Мићовић каже да нико нема такву распрострањеност пумпи у земљи као НИС. Те количине дизела и бензина на које рачунамо да ће НИС ставити на тржиште у децембру неће бити у могућности на тај начин да ставе, наводи он. 

Сматра да би било добро да се бар са једном банком настави рад, да би се гориво продавало.  

Ситуација у вези са гасом  

Жељко Марковић каже да гасни аранжман није продужаван због ситуације са НИС-ом. Поред главног правца којим се сада снабдевамо гасом - Балканским током, имамо и стари правац пре Балканског тока, где правац излази на чвориште у Мађарској.

Такође каже да ћемо морати да купујемо и по скупљим ценама. Што се тиче техничких капацитета можемо се снабдети, али ћемо то платити већом ценом, подвукао је Марковић, уз напомену да ћемо можда потписати уговор са Русима, можда ће и код њих бити виша цена.

Стојаковић каже да док имамо пара моћи ћемо да купимо гас. Предност Србије је, немамо море, па се нека строга правила не примењују, што се тиче снабдевања не треба да постоји страх, каже Стојаковић али ће то повући инфлацију, пад БДП-а. Врањковићева додаје да ће то све да кошта и због транспорта. 

Шта ће бити 13. фебруара

До 13. фебруара руско власништво не треба да остане у НИС-у. Говорећи о тој теми, Марковић каже да је одобрена лиценца да се може преговарати о промени власништва, али се поставља питање да ли ће то бити трансакција на наменском рачуну, или нека другачија исплата.

После 13. фебруара, ако се не нађе партнер, не би била одобрена лиценца да преговарају, нико не би могао да купи НИС, каже Марковић.

Мићовић каже да је 2008. или 2009. направљена историјска грешка, па је навео пример Мађарске из 2009. године. Она би, сматра, сада могла да се исправи не питајући за цену.

Преузимање управљања до промене власништва

"Шта год да се дешава, једина шанса да НИС добије лиценцу за куповину сирове нафте је да Србија преузме управљање, као Немци или Бугари, али до промене власништва", сматра Мићовић.

Више није довољно да се преузме управљање, него захтевају потпуну елиминацију власништва, каже Мићовић. Навео је пример да су Бугари поставили једног човека. У Мађарској је то било другачије, променили су закон. Држава није имала утицај на пословање МОЛ-а после откупа власништва.

Менаџмент који сада ради у НИС-у би могао да остане неки краћи период и да функционише док не нађу купца, док се Србија не одлучи за тежи корак, уз надокнаду, додаје он.

Са друге стране Врањковићева каже да је ОФАК упозорио "Лукоил" у многим земљама да се ништа не може урадити без њихове дозволе.

ОФАК тражи да буде укључен у преговоре

Душан Стојаковић каже да су ОФАК-ова правила склона промени: фирме које имају преко 50 одсто власништва у "проказаним" руским фирмама, не могу да раде. Кад је НИС пребацио део власништва и кад су "непроказане" руске компаније биле већински власници, онда су рекли не може уопште Руси да буду.

Уколико Руси преговарају са Емираћанима, Мађарима или осталим партнерима, ОФАК тражи да буде укључен у те преговоре, али ОФАК може да каже - не може, указује Стојаковић.

Ако је икако могуће потребно је да се сачува имовина, док трају преговори, која је кључна за Србију, каже Стојаковић.

Процењена вредност НИС-а

Марковић каже да постоје различите методе процене тржишне вредности НИС-а и крећу се од милијарде до 2,5 милијарде, неке процене кажу и 3,5 милијарде. То је процес који траје.

Мићовић додаје да ће купац питати америчко министарство финансија да ли ће моћи да ради уколико купи компанију. Процена вредности, додаје, креће од књиговодствене, али посебна вредност је тржиште Србије, јер оно расте. 

Не тргује се акцијама НИС-а, морају да се бирају купци који би задовољили америчку страну, каже Мићовић.

Сваки купац би добро дошао, каже Ружица Врањковић, наводећи да је тешко наћи инвеститора који би улагао у нафтни сектор.