Немогућа одбрана Џозефа Бајдена и тешки дани за демократе – компликован пут до новог кандидата

Амерички професор и аутор књиге "Председничке дебате: Ризик у кампањи" Алан Шредер рекао је у анализи за РТС да су ретки примери у којима је штета америчких председничких кандидата у дебатама непоправљива.

После расправе између Џозефа Бајдена и Доналда Трампа, комотно би могао да уврсти и случај актуелног председника Сједињених Држава. Демократе су свакако забринуте и питају се да ли је Бајден ментално и физички спреман да се надмеће са Трампом. 

Анкете: Мишел Обама једина може против Трампа

Све више имена из редова демократа тестира се у анкетама као могућа алтернатива Бајдену. Помало изненађујуће је да од свих најбоље стоји Мишел Обама, америчка адвокатица и супруга Барака Обаме, бившег председника САД.

Мишел би у овом тренутку једина "сигурно" победила Трампа, са 50 према 39 одсто, барем тако говори истраживање Ројтерса и Ипсоса. Бајден и Трамп би имали подједнаку подршку регистрованих бирача, око 40 процената.

Актуелна потпредседница Камала Харис би за Трампом заостајала за један проценат, а гувернер Калифорније Гевин Њусом за три. Њусому познаваоци америчке политике иначе предвиђају лидерско место у Демократској странци у будућности, па су тренутне анкете изненадиле млађу струју у странци. 

Мишел и Камала су званично изјавиле да не намеравају да се укључују у трку за "Овални кабинет", а Бајден понавља да да се неће повући. Подршку има међу појединим гувернерима и сенаторима, али отпор према Бајдену јача у Представничком дому.

Такође, председник САД је сарадницима наводно пренео да му је јасно да ће тешко спасити кампању уколико у наредним данима не убеди јавност да је у стању да буде кандидат, мада демократе јавно тврде да не спремају резервну опцију.

Лакше до новог кандидата ако Бајден одустане "добровољно"

Уколико Бајден пристане на "ултиматум" (којег, као, нема), било би релативно једноставно прогласити другог кандидата.

Демократска странка кандидата за председника САД бира на Националној демократској конвенцији коју у Чикагу, од 19. до 22. августа, организује страначки Национални демократски комитет (ДНЦ).

Ствар је закомпликовала држава Охајо која је одлучила да листић за изборе у новембру штампа већ половином августа, пре демократске конвенције. Рачунајући да су кандидати већ изабрани, како би изашли у сусрет онима који би да гласају раније.

Због тога су демократе планирале да Бајдена и Камалу Харис номинују уочи конвенције, на виртуелном скупу, како би имали кандидата на листићу у овој савезној држави. 

Међутим, без обзира на форму, предложени кандидат демократа на националној конвенцији мора да добије подршку већине делегата.

Њих има око 4.000 и гласају сходно резултатима на унутарстраначким изборима (прајмарисима) у свакој савезној држави. Бајден је ту већ освојио 99 одсто гласова (3.900 делегата).

Званично, статут странке предвиђа да делегати следе вољу гласача на примарним изборима и подрже кандидата који је тамо добио највише гласова.

Али, у случају да Бајден одустане од даље кампање, конвецнија би постала терен за надметање нових потенцијалних кандидата и гласало би се све док неко не добије већину.

Месец и по дана пред саму конвенцију, и четири месеца пред новембарске изборе, такав расплет може да представља логистички хаос у странци.

Недавне реформе су у статут уврстиле и 700 страначких суперделегата, чији глас вреди ако нико не добије потребну већину.

Додуше, једна струја демократа сматра да би у замену за Бајденов пристанак на повлачење, актуелни председник требало да добије могућност да предложи наследника на месту страначког кандидата за председника САД. Делегати нису дужни да подрже његов савет.

Фактор Хилари Клинтон

Процес се компликује уколико Бајден не жели да одступи.

Статут странке садржи одредбе о замени кандидата у случају упражњеног места, што је мера која је осмишљена да се користи у случају смрти, оставке или неспособности.

Управо је такав потез разматрала Дона Бразиле, тада председавајућа ДНЦа, када је 2016. године демократска кандидаткиња била Хилари Клинтон.

"Размишљала сам о томе када је Хилари колабирала два месеца пре избора, мало због здравља, али и због анемичне кампање којој је недостајало борбе", писала је Бразиле у својим мемоарима касније.

Бразиле је одустала од идеје када је схватила да је процес неодржив без пристанка Хилари Клинтон и, како је писала, због чињенице да би одлука додатно поделила странку.

Чиста савест делегата и простор за промене

Интерна правила демократа дозвољавају делегатима и да "чисте савести одражавају вољу оних који су их изабрали". Формулација "чиста савест" им омогућава да не прате исход примарних избора по сваку цену.

Уједно, ДНЦ у сваком тренутку може да промени правила статута.

Глас делегата који је условљен резултатима на примарним изборима једно је од уведених правила, у тренутку када је тадашњи кандидат Линдон Џонсон 1968. одлучио да одустане од трке за реизбор. Сада би ситуација могла да буде обрнута, односно, да се делегатима омогући слободније гласање.

Ипак, конзервативнија струја унутар Демократске странке већ је најавила да ће оспорити легалност таквог одлучивања. 

Камала Харис, непожељна алтернатива

Камала Харис, као потпредседница, аутоматски мења Бајдена на месту председника државе ако се он са те позиције повуче током мандата.

Међутим, принцип не важи за страначке изборе и не постоји формални механизам који би јој дао предност у односу на остале партијске конкуренте. Демократе би је радо избегле као наредног кандидата, сматрајући да не би могла да победи Трампа.

Формално, Камала Харис може да се позове и на 25. амандман и, заједно са тренутном администрацијом, Бајдена прогласе неспособним да управља државом. Републиканци су захтевали да Бајденов кабинет размотри ову клаузулу, али без успеха.

Демократе су исто тражиле од Трамповог потпредседника Мајка Пенса због напада на Капитол 6. јануара 2021. године.