Гласајте као да пише моје име и добићете 5.000 долара за победу – Трампова изборна понуда Американцима

Амерички председник Доналд Трамп обећао је да ће сваки пунолетни држављанин Сједињених Америчких Држава добити "дивиденду" од 5.000 долара ако републиканци на новембарским изборима задрже контролу и над Представничким домом и над Сенатом, пише Фокс њуз.

На првој републиканској конвенцији посвећеној међуизборима, Трамп је готово двочасовни говор у Даласу претворио у позив својим присталицама да изборе за Конгрес посматрају као да је и његово име на гласачком листићу.

"Само се претварајте да се ја кандидујем", поручио је Трамп, настојећи да мобилише бираче који у већем броју излазе на председничке него на такозване изборе на пола мандата.

Највеће изненађење говора било је обећање о исплати 5.000 долара сваком пунолетном америчком држављанину у случају републиканске победе. Трамп је рекао да би та исплата била названа "Трампова дивиденда" и да би добијени новац морао да буде потрошен у Сједињеним Државама.

Амерички председник, међутим, није изнео детаље о томе како би програм био финансиран, спроведен и контролисан. Према процени Њујорк тајмса, исплата у том обиму могла би федералну владу да кошта више од билион долара.

Амерички закони забрањују коришћење федералних средстава у циљу утицаја на гласање, док је Трамп потенцијалну исплату представио као накнадни економски подстицај у случају да републиканци задрже већину у оба дома Конгреса.

Трошкови живота и изборна рачуница републиканаца

Дводневни скуп у Даласу организован је у тренутку када се Републиканска странка припрема за изборе на којима ће покушати да задржи контролу над Конгресом, упркос историјском правилу да странка актуелног председника често губи места на midterm изборима.

"Променићемо то", поручио је Трамп.

Док су републикански кандидати који су му претходили за говорницом пажњу посвећивали ценама горива, станарина и намирница, Трамп је настојао да умањи значај критика због високих трошкова живота.

Нагласио је да његова администрација снижава цене и за њихов раст окривио демократе.

Према његовим речима, цене горива ће додатно пасти након окончања рата са Ираном.

Истовремено је бранио своју трговинску политику и царине, за које је поновио да су једна од његових "омиљених речи". Осврнуо се и на трговински спор са Канадом, тврдећи да канадска страна жели договор са Вашингтоном.

Од Ормуског до "Трамповог мореуза"

Значајан део говора био је посвећен рату са Ираном, једном од најосетљивијих спољнополитичких питања за Белу кућу уочи избора.

Трамп је поновио да очекује окончање сукоба након међуизбора, али је истовремено запретио новим америчким ударима.

Навео је да би САД могле да нападну планину Пикокс, испод које се, како тврди, налази иранско нуклеарно постројење.

Говорећи о Ормуском теснацу, кључном пловном путу за светско тржиште нафте и једном од жаришта сукоба са Ираном, Трамп је предложио да он буде преименован у "Трампов мореуз".

"Требало би нешто да добијем од свега тога", поручио је Трамп.

Предлог се уклопио у низ његових идеја о преименовању географских појмова. Поменуо је промену имена језера Онтарио у "језеро Америка", могућност новог имена за један од два океана – Пацифик или Атлантик – као и ранији предлог да се америчка савезна држава Нови Мексико назове "Нова Америка".

Кандидати између противника и Трампа

Иако је конвенција била осмишљена као прилика да републиканци мобилишу своју изборну базу, неки од кандидата у неизвесним тркама настојали су да пажњу усмере пре свега на локалне политичке противнике.

Мајкл Вотли, кога је Трамп својевремено изабрао за председника Републиканског националног комитета, а који се сада бори за место у Сенату из Северне Каролине, највећи део наступа посветио је демократском противкандидату, бившем гувернеру Роју Куперу.

Сличан приступ имао је и конгресмен Мајк Колинс из Џорџије, који покушава да преузме сенаторско место демократе Џона Ософа, док је сенатор из Охаја Џон Хастед, који се надмеће са бившим демократским сенатором Шеродом Брауном, Трампа у петоминутном говору поменуо само два пута.

Изузетак је био републикански кандидат за Сенат у Тексасу и државни тужилац Кен Пакстон, који је говор искористио за снажну подршку председнику. Трамп му је узвратио похвалама и обећањем да ће се, уколико буде потребно, вратити у Тексас "два или три пута" како би учествовао у његовој кампањи против демократе Џејмса Таларика.

Фетерманово појављивање пред републиканцима

Један од запаженијих тренутака првог дана конвенције било је видео-обраћање демократског сенатора из Пенсилваније Џона Фетермана, који је представио свог републиканског колегу из те државе Дејвида Мекормика.

"Да, ја сам демократа. Зашто вам се онда данас обраћам? Зато што сам, па, демократа здравог разума", изјавио је Фетерман.

Говорио је о индустријској традицији западне Пенсилваније и поручио да је спреман да сарађује са Трампом на заштити америчке индустрије челика.

Његово појављивање на републиканској конвенцији привукло је пажњу због све израженијих неслагања са деловима сопствене странке. Фетерман је, међутим, после наступа нагласио да ће остати демократа и уколико републиканци после новембарских избора преузму контролу над Сенатом.

Генеза говора и ода Чарлију Кирку

Трамп је током готово двочасовног наступа често одступао од припремљеног говора, прелазећи са економије и избора на Иран, царине, географска преименовања и републиканске кандидате.

Одао је и почаст конзервативном активисти Чарлију Кирку, тачно годину дана након што је убијен током наступа на универзитету у Јути, назвавши га својим "великим пријатељем".

Иако је предвиђено да се појави и другог дана конвенције, Трамп је најавио да ће тај наступ бити знатно краћи.

"Дао сам вам много материјала. Не морам исте ствари да говорим два пута", подвукао је Трамп.

Прва републиканска конвенција те врсте тако је, поред представљања кандидата за новембарске изборе, у великој мери постала покушај да се Трампова политичка база мобилише за гласање на којем председник није кандидат, али од чијег исхода зависи да ли ће републиканци задржати контролу над Конгресом у другој половини његовог мандата.

Избори ће бити одржани у уторак, 3. новембра 2026. године.