Почињу "историјски" избори за Европски парламент – хоће ли се успон крајње деснице одразити и на мандате

Избори за Европски парламент, избори од историјског значаја - стиже оцена и с лева и с десна. То је, чини се, једина тачка која спаја европску левицу и десницу у трентуку када је рат на истоку Еворпе у трећој години.

А странке десног центра бележе раст последњих пет година. Епилог гласања за нови састав Европског парламента и њихов добар резултат, указују аналитичари, биће само наставак тог низа.

Не поставља се питање да ли ће њихов утицај порасти, већ колико ће преко те институције утицати на кључна политичка дешавања у Унији.

"Гледано математички, класичне снаге, попут народњака, социјалиста и либерала  тренутно имају бројеве који би им омогућили да оформе ту већину. Мислим да то и евроскептици препознају, међутим евроскептици истичу да их не интересују нужно политичке афилијације, већ циљ им је да и европскептике који нису чланови тих групација придобију на своју страну, како би на једној ад хок бази креирали коалиције које би могле да омогуће спутавање, усвајање појединачних аката", објашњава Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

У фокусу и излазност

Поред односа снага, у фокусу посматрача избора је и одзив бирача – традиционално једна од слабих тачака европских избора, али и питање легитимности самог Европског парламента.

Излазност је после више деценија порасла пре пет година – премашила је 50 одсто. Очекивања су да ће се тај тренд наставити.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић сматра да не треба очекивати револуционарне промене у саставу Европског парламента, као ни и у политикама на које парламент утиче, од питања климатских промена и животне средине, буџета ЕУ, различитих закона и трговинских споразума или питања избора нове европске администрације.

"Очекује се да ће партије и политичке групе које су до сада окупљене око центра, дакле леви центар, десни центар, Народна странка, као највећа појединачна политичка групација, уз европске либерале и даље имати у новом парламенту релативно удобну већину", истиче Душан Гајић.

Да ли промена односа снага у Европском парламанту може да помери фокус са земља Западног Балкана?

"Могуће је претпоставити да би се у случају значајног пораста броја посланика крајње деснице можда појавиле неке нове коалиције и да би можда политика борбе против климатских промена могла да буде успорена јер би се појавиле коалиције између партија и посланика десног центра и крајње деснице око овог питања, као и да би било теже у таквом Европском парламенту са значајно већим бројем посланика десних евроскептичних партија доћи до већине за питања дубље европске интеграције и већих овлашћења за европске институције", објашњава дописник РТС-а из Брисела.

Хоће ли Урсула фон дер Лајен имати подршку европарламентараца

Пред парламентарцима је и избор председника Европске комисије. Актуелна председница кандидовала се за нови петогодишњи мандат. Подршку мора да добије од више од 50 одсто посланика.

"Знамо да Европски парламент није толико наклоњен Урсули фон де Лајен, она је претходног пута успела да добије већину за само девет додатних гласова и у то време су за њу гласали Орбанови посланици из Мађарске и посланици Качинског из Пољске. Сада то неће бити случај, њу заиста чека тежак пут. У том погледу уколико њена кандидатура не би прошла, то би био први успех евроскептика", указује Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

И док се чека гласање у Европском парламенту, који тренутно броји 705 чланова, у наредном сазиву биће их за 15 више.