И Немци би да врате обавезни војни рок – ко још у Европи

Након дугих расправа, конзервативна Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) изгласала је на својој страначкој конвенцији почетком недеље да се залаже за поступни повратак обавезног војног рока у Немачкој.

 Млади би тако поново морали да иду у војску на одређено време или да тај рок одслуже у цивилном одређено време.Та обавеза укинута је 2011.

"Поступно ћемо повући суспензију служења војног рока и конвертовати обавезну војну службу у обавезну годину служења друштву", наводи се у резолуцији ЦДУ.

Такозвана "социјална година" могла би се обавити и у Бундесверу и у социјалним установама.

А док се та одлука коначно не спроведе, ЦДУ предлаже да се уведе "обавеза условне војне службе" која ће се равнати према кадровским потребама немачке војске.

Разлог за такав заокрет ЦДУ, странке која је била на власти када је војна обавеза укинута, јесте забринутост због све агресивније Русије и недостатка особља у Бундесверу.

Немачки министар обране Борис Писторијус би до лета требало да донесе одлуку о поновном увођењу неког облика војне обавезе. Како су друге земље у Европи решиле тај проблем?

Шведска – узор за Немачку?

Министар Писторијус тренутно тестира разне моделе, укључујући и шведски.

Шведска је 2010. суспендовала обавезни војни рок, али га је поново увела седам година касније, након руске анексије Крима.

Од тада сви 18-годишњаци морају да се пријаве и испуне одговарајући онлајн-образац. Неке од њих потом позивају на лекарски преглед.

Ипак, на крају само око пет до десет одсто мушкараца и жена годишње на крају прихвати службу. Регрутују се само они који су спремни да добровољно служе војни рок.

Постоји дакле евиденција, али је практично сама војна служба – добровољна. Крајем 2023. Шведска је такође одлучила да поново уведе обавезни рад за опште добро, рецимо у хитним службама.

Немачки министар обране Писторијус оцењује да је шведски модел "посебно погодан" за немачке потребе.

Данска и Норвешка – жене у будућности такође у војсци

У Данској такође постоји обавезна војна служба од 18. године, али за сада само за мушкарце. Жене би требале да се регрутују од 2026.Уз то, продужава се и основни војни рок с четири на једанаест месеци.

Слично као и у Шведској, сада се позива само део једног годишта, јер се пријављује довољно добровољаца.

У Норвешкој од 2016. и мушкарци и жене морају да се јаве на регистрацију, где се медицински процењује њихова подобност за војску.

Ипак, и у тој скандинавској земљи на крају у војску позове само део оних који се пријаве. Због ригорозне селекције, војна служба се сматра једнако вредном као и друге високошколске квалификације.

Аустрија – једна кратка епизода

Упркос бројним расправама, Аустрија никада није одустала од војног рока. Мушкарци између 18 и 35 година позивају се у оружане снаге само на шест месеци основне обуке, под условом да се претходно утврди да су способни.

Онај ко искаже приговор савести и да због тога не жели да иде у војску, може да одради девет месеци друштвено корисног рада. Жене могу да волонтирају у војсци.

Хрватска

У Хрватској је служење војног рока укинуто 2008, након чега је уведено добровољно служење.

Али, због све слабијег одзива већ неко време се гласно расправља о поновном увођењу неке врсте војне обавезе.

Летонија – поново регрутација због руске агресије

Летонија је такође је од прошле године поновно увела обавезни војни рок на добровољној основи, а од ове године ће сви мушкарци од 18 до 27 година бити регрутовани. Предвиђено је да служба траје једанаест месеци.

Жене могу да одлуче да добровољно иду на обуку. Од 2028. па надаље сваке године биће позивано по 7.500 мушкараца. Према НАТО, то отприлике одговара броју професионалних војника у тој земљи.

Заменска служба је могућа и може се обављати у неком од објеката који су подређени Министарству одбране.

Та балтичка земља поново је увела војни рок због руског агресорског рата против Украјине. Једна је од три земље НАТО које граниче с Русијом. Друге две, Естонија и Финска, никада нису укинуле војни рок.

Украјина и Литванија – регрутација након анексије Крима

Украјина је поново увела обавезни војни рок убрзо након руске анексије Крима 2014. године. То се односи на све мушкарце између 18 и 26 година.

Осим тога, након руског напада у фебруару 2022, украјинска влада донела је закон према којем сви мушкарци од 18 до 60 година могу да буду мобилисани.

Литванија је такође брзо реаговала и поново увела војни рок 2015, након што је укинут неколико година раније. Годишње ће бити мобилисано око 3.500 грађана.

Грчка – цивилно служење траје двоструко дуже

У Грчкој су сви мушкарци између 18 и 45 година обавезни да одслуже војску. Служба у свим родовима оружаних снага траје дванаест месеци.

Постоје изузеци у зависности од локације и јединице. Краће служење односи се, на пример, на операције на граници или са специјалним јединицама као што су падобранци или рониоци. Краћи рок служе и они који долазе из вишечланих породица.

Алтернатива је рад за опште добро, али тај облик службе траје двоструко дуже. Убудуће ће постојати и добровољно служење војног рока за жене.

Основна служба с оружјем продужена је тек 2021. године, а разлог је дугогодишњи сукоб с Турском, као и низак наталитет.

Турска – ако имаш новац, служиш краће

Турска има једну специфичност: војни обвезници могу да скрате своје време у војсци за четири недеље уз накнаду од око 5.000 евра. Некада су били могући и дужи рокови који су се уз накнаду отказивали.

Генерално, обавезни војни рок односи се на све мушкарце између 20. и 41. године и траје најмање шест месеци. Онај ко избегава службу, добија новчану казну или иде у затвор. Не постоји право на одбијање служења војног рока.