Дојче веле: За и против четвородневне радне недеље
Радите мање, а примате исту плату. Задовољнији сте и продуктивнији, а мање на боловању. Оно што за многе звучи као бајка, од 1. фебруара тестираће 45 немачких компанија: четвородневну радну недељу.
Експеримент почиње у фебруару, тада ће 45 компанија и организација у Немачкој на шест месеци увести четвородневну радну седмицу. Запослени ће примати пуну плату, иако ће проводити знатно мање времена у канцеларији (или ће радити од куће). Све то покренула је консултантска кућа за менаџмент Интрапреноер, која сарађује с непрофитном организацијом 4 Day Week Global (4DWG).
Али, како би то требало да функционише – посебно када толико компанија у Немачкој има проблем с недостатком квалификованих радника? Зар не би било боље да се ради више уместо мање?
Предлагачи кажу: четвородневна радна недеља управо би помогла у недостатку квалификованих радника, а она и повећава продуктивност запослених. Аргумент у прилог томе гласи: они који раде само четири дана уместо пет, више су мотивисани, а самим тим су и продуктивнији. Осим тога, то би могло да заинтересује и оне који нису спремни да раде пет дана, што би смањило недостатак квалификованих радника.
Четвородневна радна недеља већ је испробана у пракси. Организација 4DWG од 2019. године спроводи такве пилот-програме у Великој Британији, Јужној Африци, Аустралији, Ирској и САД. Према подацима те невладине организације, у програмима је учествовало више од 500 компанија и чини се да резултати потврђују наде у позитивне ефекте.
Изгледа да је Британија била успешна
Пример Велике Британије: 2.900 запослених било је укључено у четвородневни експеримент. То су људи запослени у финансијском и ИТ сектору, у грађевинарству, онлајн-продавницама, студијима за анимацију, у маркетингу или у киосцима сa брзом храном.
Према истраживачима из Кембриџа и Бостона, за око две трећине је смањен број дана боловања, а скоро 40 одсто људи је рекло да су се током експеримента осећали мање под стресом него раније. Поред тога, број запослених који су дали отказ пао је за 57 процената. И изнад свега, истраживачи су уочили просечно повећање промета за око 1,4 одсто.
На крају, најмање 56 од 61 компаније изјавило је да жели да задржи четвородневну радну недељу и након завршетка пробне фазе.
Не желе сви да раде мање
Да ли ће, дакле, од фебруара па надаље Немци са завишћу гледати на оне који имају корист од пробног пројекта? Не нужно, показује истраживање синдикалне фондације Ханс Беклер. Наиме, скоро три четвртине стално запослених желело би четвородневну радну недељу с истом платом, осам одсто сматра да је то добра идеја чак и са мањом платом, али 17 одсто одбија краће радно време.
Пилот-студије у четвородневној седмици немају смисла?
Компаније које сада учествују у четвородневном пробном пројекту у Немачкој пријавиле су се пре неколико месеци. Али, управо ту почиње проблем, каже стручњак за тржиште рада Енцо Вебер. Он иначе са скепсом гледа на резултате претходних пилот-пројеката. Вебер спроводи сопствена истраживања на Универзитету у Регенсбургу и на Институту за тржиште рада и истраживања занимања.
Каже да се за такве пројекте пријављују само оне компаније за које је четвородневна недеља позитивна ствар и да то у ствари није репрезентативни пресек комплетне привреде. Осим тога, како додаје, не само да се скраћује радно време, већ се мењају и процеси рада и организација. А ако након тога дође до повећања продуктивности, то не мора нужно да буде повезано с краћим радним временом, тврди Вебер.
Такође, како каже, скраћење радног дана највероватније резултира и интензивирањем. Друштвени, комуникативни и креативни елементи остају по страни. "Компаније обично не осете последице одмах, већ средњорочно". Међутим, студије су дизајниране тако да трају само шест месеци.
Сумње у повећање продуктивности
Холгер Шефер из Института за немачку економију у вези с послодавцима (IW Keln) такође верује да би четвородневна недеља уведена широм Немачке била контрапродуктивна. "Оно што делује разумно с микроекономске тачке гледишта – на пример, ако конкуренти с четвородневном недељом могу да покупе дефицитарне раднике – нестаје када се посматра с макроекономске тачке гледишта. Ако све компаније смање радно време, на крају долази до дефицита радног времена“, каже Шефер.
Осим тога, нема назнака да би смањење радног времена могло значајно да повећа продуктивност.
"Скраћивање радне недеље с пет на четири дана одговара смањењу радног времена за 20 одсто. Да би се надокнадио пад производње, продуктивност по сату морала би да се повећа за 25 одсто." Шефер сматра да је то утопија.
По договору?
Да четвородневна радна недеља може да има смисла у одређеним предузећима, евидентно је у занатском сектору. Према речима Јерга Дитриха, председника Централног удружења немачких занатлија, послодавци би повећали своју привлачност, а тиме и своје шансе да конкуришу за висококвалификоване раднике.
Међутим, четвородневна седмица не би функционисала подједнако добро у сваком занатском сектору. Дитрихов закључак зато гласи: некакво опште формулисано законско право на четвородневну радну недељу не би помогло никоме и само би значило додатну бирократију за компаније.
Енцо Вебер је такође против законом регулисаног права на четвородневну радну недељу и залаже се за индивидуална решења. Он то назива "седмицом са икс бројем дана“. За тако нешто он добија ветар у леђа од средњих предузећа.
Она такође заговарају индивидуална решења између запослених и послодаваца, каже Кристоф Алхаус, генерални директор Савезног удружења средњих предузећа. Средња предузећа, с друге стране, одбијају мешање владе и законе који предвиђају мање радних сати за пуну зараду.
Ипак, и поред свих критика, занимљиво је да синдикат ИГ Метал, на пример, већ дуже време позива на скраћење радног времена. А већ сада људи у индустрији челика раде само 35 сати недељно.
Коментари