АфД у успону – демократија у опасности

Тим Лохнер је човек чије име ће ући у историју Алтернативе за Немачку. Овај 53-годишњак је 17. децембра 2023. победио на изборима за градоначелника места Пирна у Саксонији, као нестраначки кандидат којег је предложила АфД. Град на граници с Чешком, у којем живи 39.000 људи, први је с десничарским популистичким градоначелником.

Претходно је АфД на изборима у Баварској у октобру добила (14,6 посто), а у Хесену (18,4 посто). У јуну је, такође први пут, победила на окружним изборима у месту Зонебергу у Тирингији.

АфД у три савезне државе "доказано десничарско екстремистичка"

Истовремено, безбедносне власти све више надзиру АфД због њених екстремистичких тенденција.

Канцеларија за заштиту уставног поретка у децембру је ову странку у Саксонији класификовала као "доказано десничарско екстремистичку". Исто се догодило у Саксонији-Анхалту у новембру, а у Тирингији још 2021. У још пет немачких покрајина та странка се посматра због сумње да је десничарско екстремистички случај.

У преосталих осам од 16 савезних држава, дакле пола Немачке, за АфД не важи ни једно ни друго. На њихову агресивну реторику и контакте с екстремистичким миљеима попут антимигрантског покрета Пегида покрајине гледају врло различито.

Како би медији требало да извештавају о АфД-у?

Немачки медији такође муку муче како пронаћи прави начин односа према АфД-у. Многи су критиковали магазин Штерн јер је насловницу посветио челници странке Алис Вајдел с којом је водио интервју. Главна оптужба: Понуђена јој је непотребна платформа.

Сандра Маишбергер, водитељка на телевизији јавног сервиса модерирала је дебату између почасног председника АфД-а Александра Гауланда (1941.) и бившег немачког министра унутрашњих послова Герхарта Баума (1932.) Реч је о двојици старијих људи који су у време нацизма била деца. Гауланд је 40 година био члан ЦДУ пре него што је прешао у АфД, а Баум је члан Слободних демократа (ФДП) од 1954. године.

За Баума, који се као министра унутрашњих послова до 1982. борио против левичарског тероризма Фракције Црвене армије (РАФ) једно је сигурно: "АфД је парламентарна рука покрета који сеже тачно до средње класе".

Класе, која се, према речима стручњака, све више радикализује. "Изложени смо таласу десничарског екстремизма”, каже 91-годишњак, који се деценијама залаже за слободу и грађанска права.

Гауланд: Ми не представљамо националистички идеал

Гауланд се брани од оптужби да је АфД антидемократска странка и каже: "Ово је покушај Уреда за заштиту устава да нас делегитимизује".

Али то, како он каже, не одговара стварности. "Ми смо – напротив – чак и за демократију у којој има више референдума”, каже 82-годишњак. Ово је тврдња иза које стоји страначки програм.

А каква представа АфД-а о човеку? Гостујући на скупу Пегиде у Дрездену, Бјорн Хеке, председник АфД у Тирингији је рекао: "Шта је још уопште остало од немачког народа?"

Према његовој перцепцији, очигледно – не много. Хеке у својој реторици често користи изразе као што су "размена становништва", "африканизација", "оријентализација", "исламизација" и "смрт народа".

Тај језик и такво размишљање изазивају забринутост код противника АфД-а попут Герхарта Баума. "Они имају националистички начин размишљања који искључује људе другог порекла и других религија", рекао је он у расправи с Гауландом. А ко искључује људе, вређа њихово људско достојанство. "Tо је главна оптужба коју им правници уставног права спочитавају", додаје он.

Код Гауланда све звучи потпуно другачије: "Ми не представљамо националистички идеал, него културну заједницу. Да, ми смо против масовног усељавања људи који долазе из културе која нам је потпуно страна".

Забранити АфД?

Члан Бундестага Марко Вандервиц сматра да би АфД требало забранити. Овај демохришћанин је као дете и тинејџер искусио источнонемачку диктатуру која је срушена у мирној револуцији 1989. Његова главна оптужба против десничарских популиста гласи: "Људско достојанство је отворено доведено у питање".

Тој теми је магазин Шпигел у новембру посветио насловницу и текста на десет страница. Стручњаци различито процењују шансе за успех. Немачки институт за људска права, који финансира Бундестаг, закључује да су шансе за забрану добре. Образложење: АфД консеквентно не поштује основна права.

"Управо је немачка историја показала да се слободарски, демократски поредак државе може уништити, ако нехумани ставови правовремно не наиђу на енергичну опозицију па могу да се шире и постану преовлађујући”, каже шефица института, Беате Рудолф.

Правница Софи Шенбергер са универзитета у Диселдорфу је дошла до другачијег закључка:

"Из онога што видим у јавно доступним материјалима, не знам је ли то довољно за забрану странке у целој земљи." Она каже да ако захтев за забраном у Немачкој буде успешан, АфД би се могла обратити Европском суду за људска права у Стразбуру. Она каже да је врло скептична да би забрана АфД-а тамо прошла.

За историчара Хајнриха Аугуста Винклера нема сумње да је демократија под притиском – и то не само у Немачкој. У интервјуу за Тагесшпигел он је опрезно оптимистичан: "Још увек рачунам да ће се либералне снаге западне демократије показати јачим од противника тековина просветитељства."

Нова снага националних популистичких странака

Али, како сам каже, много је скептичнији него што је био пре 30 година након мирних револуција у источној средњој Европи и поновног уједињења Немачке.

"Оно што забрињава је чињеница да националне популистичке странке данас црпе снагу из свих политичких табора”, упозорава Винклер. Другим речима: демократија је под притиском с више страна.

У актуелним анкетама о покрајинским изборим 2024. у Бранденбургу, Саксонији и Тирингији, АфД свуда води – са 30 посто подршке и више. Странка још увек нема изгледа да учествује у власти, јер с њом нико не жели у коалицију. То је значајна разлика у односу на друге земље у Европи, где су деснопопулистичке и десноекстремистичке странке већ дуго на власти: у Италији, Мађарској, Финској и Шведској представљају тренд чији је крај тешко предвидети.