Трампова битка против кокаина - одлучно опкољавање Венецуеле и шокантна амнестија Ернандеза

Амерички ратни бродови и борбени авиони опколили су Венецуелу, чијег је председника Николаса Мадура Бела кућа оптужила за помагање шверца кокаина у САД. Председник Доналд Трамп је, истовремено, "затворио" ваздушни простор изнад те државе, што амерички медији виде као додатни притисак усмерен ка смени власти у Каракасу.

"Контрадиктортни потези Доналда Трампа", оценио је Њујорк тајмс после истовремене најаве амнестије за некадашњег председника Хондураса осуђеног за шверц кокаина и сарадњу са нарко босовима попут Хоакина Гузмана "Ел Чапа" и огромног војног притиска на власти у Венецуели, које оптужује за омогућавање кријумчарења наркотика.

"Ернандез је осуђен због учешћа у завери због које је 400 тона кокаина прошверцовано у САД и он ће бити помилован. У исто време, непознате особе које би могле бити рибари или шверцери дроге, не знамо, су убијани на отвореном мору. Та политика није конзистентна и жестоко је незаконита", оценио је некадашњи члан тима Барака Обаме, Томи Виетор.

Оцена некадашњег Обаминог саветника уследила је након што је Трамп рекао да се са Ернандезом "лоше поступало", због чега ће човек који је пред њујоршким судом осуђен за шверц 400 тона кокаина, ускоро бити ослобођен.

Федерално тужилаштво засуло је тај суд тонама доказа, према којима је Ернандез од "Ел Чапа" Гузмана добио милион долара за потребе кампање и како је, за потребе картела, разорио правосудни систем Хондураса, претворивши ту државу у најсиромашнију, најкорумпиранију и најнасилнију државу централне Америке.

Американци су пресуду оценили као највећу победу правде од како је три деценије раније, због сличних недела, осуђен панамски лидер Мануел Норијега.

Ипак, некадашњи председник Хондураса ће се, ускоро, вратити кући, иако је највећи део истраге против њега окончан још у време првог Трамповог мандата. Један тужилаца у том случају, Емил Боув Трећи, недавно је именован за кључног човека у министарству правде, а одмах затим и за судију апелационог суда.

"Осудили су га на 45 година јер је био председник државе. То можете да урадите било којем председнику било које државе", рекао је Трамп, који је, по окончања првог мандата, осуђен по 34 тачке оптужница за фалсификовање пословник књига и исплаћивање новца порно глумици Сторми Данијелс, како би са врата склонио други скандал.

Потпуно супротну политику, Трамп води против Венецуеле, чијег је председника Николаса Мадура оптужио за сарадњу са тајновитим Картелом сунца, одговорним за велики део шверца кокаина у Америку. Недавно, Сједињене Државе су тај картел уврстиле на списак терористичких организација.

Неколико јужноамеричких обавештајних служби, пак, тврди да ова организација уопште не постоји, већ да се нови мега-картел у стварности зове "Нови одбор за трговину дрогом", или "Nueva Junta de Narcotráfico".

На Мадурову страну стао је и председник Колумбије, Густаво Петро машући извештајем обавештајаца, у којем се наводи да се на челу новог картела налази Хулио Лозано, кога су агенти Федералног истражног бироа још пре 15 година ухапсили у Панами и послали на одслужење шестогодишње казне затвора.

После сложених преговора америчке владе и једног од, у то време, најмоћнијих шефова колумбијских нарко картела Лозано је осуђен је за шверц безмало 900 тона кокаине и прање милијарди долара.

Ипак тврдње о Картелу сунца биле су довољан повод да Трампова администрација покрене талас напада на чамце којима је, наводно, шверцован кокаин. Та пловила су бомбардовали борбени авиони и дронови и у двадесетак напада убијено је више од 80 људи. Власти САД, до сада, нису објавиле ни један доказ о умешаности жртава у кријумчарење наркотика.

Вашингтон пост је објавио да је министар одбране САД, Пит Хегсет усмено наредио трупама да "побију све који се нађу на бродовима" за које се претпоставља да шверцују дрогу, што је изазвало жестоке реакције у оба табора на Капитол хилу.

"Јасно је да је то, уколико се десило, веома озбиљна ствар и слажем се да је противзаконито", рекао је републикански конгресмен Мајк Тарнер.

Демократе су осуди подигли за октаву више, тврдећи да би такви напади лако могли представљати ратне злочине.

О овим нападима истрагу воде Представнички дом и сенатски комитет за оружаане снаге, што представља најснажнију резерву америчке политичке елите према Трамповој офанзиви на Венецуелу.

 Истовремено, Трамп је наредио да су у околину Венецуеле пошаље готово трећина укупно расположивих поморских снага, укључујући и највећи ратни брод на свету, носач авиона "Џералд Форд" и нуклеарну подморницу. Подршку тим снагама пружа петнаестак бопрбених авиона Ф-35, те неколико стратешких бомбардера Б-1 и Б-2, који полећу из база у САД.

Трампови критичари тврде да би се "рат против наркотика", због чега су ове силне снаге послате на Карибе, лако могао претворити у копнену офанзиву, иако званичници Пентагона ту могућност демантују. Те тврдње додатно су појачане када је амерички председник овластио Централну обавештајну агенцију да покрене акције у Венецуели.

Мадуро је, одговарајући на притисак, регрутовао око 200.000 резервиста и затражио помоћ од Кине и Русије, али је за протекла два месеца на аеродром у Каракасу слетео свега један транспортни авион и то онај чији су летови, у прошлости, повезивани са руским плаћеницима из компаније "Вагнер".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

План, који је наводно осмислила ЦИА, укључивао је тајно искрцавање Лопезове јединице, придобијање локалног становништва, марш ка Каракасу и, коначно, заробљавање Николаса Мадура. Том приликом убијено је осам, а заробљено педесетак побуњеника, укључујући и двојицу америчких иструктора.

Трампов "залив прасића", коју су критичари поредили са дебаклом тајне операције против Фидела Кастра у Заливу свиња 1961. године, изазвао је оштре поделе у тадашњој Трамповој администрацији, што је на концу довело до отпуштања саветника за националну безбедност Џона Болтона.

Трамп је тада тврдио да разговори са Мадуром могу резултирати једино променом власти у Венецуели, помињао је војну интервенцију, док заговорници санкција нису могли да помире интересе са амбицијама Трезора, Стејт департмента и Пентагона.

За сада, затвореник под бројем 91441-054, што је Ернандезов идентитет од доласка у Хазелтон, још увек се налази из решетака овог америчког затвора.

Венецуелански медији под насловом "Венецуела под опсадом" осуђују "империјалистичке потезе" Америке, чекају наредни потез Трампове администрације. Неки се, чак, надају да би Трамп могао одустати од даљих притисака на ту земљу.