Дојче веле: Олаф Шолц, најнепопуларнији немачки канцелар

Другарицама и друговима, немачким социјалдемократама, вероватно неће бити до славља када се окупе на конгресу своје странке у Берлину од 8. до 10. децембра.

Јер, према најновијој анкети "Немачки тренд" (Deutschlandtrend), која се редовно спроводи за немачки јавни сервис АРД, странка канцелара Олафа Шолца СПД тренутно може да рачуна само на 14 одсто гласова бирача. То је два одсто мање него у новембру и најнижа је вредност од јуна 2021.

Партнери у влади, Зелени, тренутно имају 15 одсто (+1), а либерали (ФДП) би били испод цензуса и не би ни ушли у Бундестаг са четири одсто (+/-0).

Што се тиче опозиције, демохришћанске странке ЦДУ и ЦСУ би тренутно добиле 32 процента (+2), што је највећа вредност од марта 2021, а следи Алтернатива за Немачку (АфД) са 21 одсто (-1). Левица не би била заступљена у Бундестагу јер би освојила само три одсто (-2).

Даљи губитак симпатија за Олафа Шолца

Радом савезне немачке владе тренутно је задовољно само 17 одсто бирача, што је нови минимум. Њих 82 одсто изражава критику.

На мети критике је посебно канцелар: само 20 одсто испитаних тренутно је задовољно радом Олафа Шолца. То је најнижа вредност за савезног канцелара од када се ради анкета "Немачки тренд", односно од 1997.

Додуше, скоро сваки други испитаник (48 процената; –16 од априла 2022) сматра да се Олаф Шолц понаша разборито. Међутим, само четвртина га тренутно види као доброг кризног менаџера (23 одсто; –14). Само 12 одсто потврђује његову способност да убедљиво комуницира (–15), а само 27 одсто тренутно сматра да је он дорастао послу канцелара (–20).

Разлог за критику?

СПД, Зелени и ФДП већ две године чине савезну владу. Прошли су кроз неколико криза, али ниједна није била тако дубока као тренутна буџетска криза.

Средином новембра, Савезни уставни суд је делимично поништио владину финансијску политику. СПД, Зелени и ФДП прерасподелили су преко 60 милијарди евра неискоришћених кредитних овлашћења од пандемије короне – за заштиту климе. Сада постоји огромна рупа у буџету за 2024. о којем је одавно требало да се одлучи. Штедња, или подизање нових кредита и поновна суспензија кочнице дугова? Око тога у коалицији апсолутно нема сагласности.

У овој ситуацији од канцелара се очекује да изведе владу из кризе. Али, где би могло да лежи решење? Ни грађани немају јединствен одговор.

Скоро половина бирача (47 одсто) рачуна на уштеде у трошковима, пројектима и инвестицијама, док 35 одсто рачуна на поновно проглашење ванредног стања, а тиме и на суспензију кочнице дугова. Свега осам одсто грађана залаже се за више пореза и дажбина.

Присталице СПД-а (59 одсто) и Зелених (55 одсто) посебно се залажу за суспензију кочнице дугова. Гласачи ЦДУ/ЦСУ (58 одсто) и АфД (69 одсто) подржавају јасне мере штедње. Партијске присталице ФДП-а и Левице нису посебно приказане, јер, према анкети, не би могле да уђу у Бундестаг.

Смањити социјалну потрошњу и помоћ Украјини?

Анкетари су питали грађане и где тачно уштедети ако се не дижу нови кредити: 64 одсто грађана сматра да треба смањити давања за незапослене грађане (Bürgergeld). Против тога је 31 одсто. Али, Немци су такође прилично отворени за смањење војне помоћи Украјини (54:41 одсто).

Насупрот томе, критички се посматрају уштеде у климатској трансформацији привреде (41:55 одсто), а посебно у планираној основној заштити деце (27:69 одсто).

Као и код општег приступа буџетској кризи, мишљења у страначким таборима се значајно разликују и када су у питању конкретне опције штедње. Гласачи СПД-а и Зелених имају тенденцију да одбију резове у поменутим областима.

Већина присталица ЦДУ/ЦСУ подржава искључиво смањење издатака за незапослене грађане, док присталице АфД-а подржавају и смањење помоћи Украјини и средстава за климатску трансформацију привреде, али не и за основну заштиту деце.

Клима: Немци мисле да чине довољно и да су сад на реду други

У Дубаију се тренутно одржава 28. Конференција УН о клими. Очекивања немачких грађана од глобалне сарадње у тој области су нижа него у контексту претходних конференција, 2018. у Катовицама или 2021. у Глазгову.

Само десет одсто немачких грађана тренутно је уверено да међународна заједница може да се носи с последицама климатских промена, док 86 одсто у то не верује. Испитаници нису скептични само због учесталости екстремних временских прилика – Немци сумњају и у допринос других народа.

Већина немачких грађана има утисак да Немачка већ чини много у борби против климатских промена и да би остале земље сада требало да ураде више (62 одсто).

Већина Немаца и даље сматра неопходним ограничења у начину живота (70 процената; –15). Међутим, та већина више није тако велика као 2019. године.

Одговорност за заштиту климе првенствено се приписује привреди (61 одсто; –7).

Међутим, са 30 процената (–16 од новембра 2021), мањи економски раст се много ређе види као неопходност климатске политике него пре две године.

Само 36 одсто (у јесен 2021. било их је 42 одсто) подржава боље одражавање еколошких трошкова у ценама, на пример путем пореза на CО₂.

За ово истраживање "Немачки тренд", Институт за истраживање јавног мњења Infratest-dimap спровео је репрезентативну анкету између 4. и 6. децембра у којој су учествовала 1.364 Немца с правом гласа.