Србија чека зелено светло за отварање Кластера 3 – Француска, Италија "за", пресудан став Берлина

Три и по године без помака пресек је евроинтеграција Србије пред нову децембарску одлуку држава чланица Европске уније да дају зелено светло за отварање Кластера 3. Пре тога, из Париза и Рима стигло је писмо подршке Београду.

"Имамо доста пријатеља на том путу. Осим Италије и Француске, ту су и Мађарска и централноевропске земље. Док се не промени, односно не реформише начин одлучивања, нама је на сваком кораку потребан консензус. Наши пријатељи кажу да Србија не може да тапка у месту", каже председница скупштинског Одбора за европске интеграције Елвира Ковач.

На претходном гласању осам земаља изнело је негативан став према питању унапређења европских интеграција Србије, док се тренутно спекулише да су неке од њих промениле позицију. Питање је да ли  да је то случај са Холандијом, скандинавским и балтичким државама због односа Србије према Русији.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто истиче да је Србија спремна за преговоре о Кластеру 3. 

"Европска комисија је пети пут предложила државама чланицама да започну преговоре о Кластеру 3 и очигледно је да је Србија спремна, али видите да је политика проширења ЕУ неуспешна. Казаћу вам отворено и свима је очигледно – Србија је спремна", наглашава Сијарто.

Поглед ка Берлину

Процењује се да ће пресудан став бити онај из Берлина. Влада канцелара Фридриха Мерца важи за конзервативнију када је реч о проширењу Уније. Еуробарометар за 2025. сврстао је Немачку међу четири земље које се томе противе.

Стефан Сурлић са Факултета политичких наука сматра да није питање да ли ће Немачка чврсто бити против, колико је недоумица да ли ће бити неутрална у односу на ставове других земаља.

"Да ли је стварно Немачка за убрзање пута Србије ка ЕУ зависиће од тога и да ли је спремна да употреби сва своја дипломатска средства, политички утицај који има према другим земљама које су показале скепсу", објашњава Сурлић.

Тамошње унутрашње прилике, оцењује Сурлић, диктираће темпо европских интеграција земаља западног Балкана. Када је реч о Србији, инсистира се на напретку на пољу владавине права, нормализацији односа са Приштином и усаглашавању са спољном политиком Уније.

"Можемо говорити о неком геополитичком моменту да, упркос свим слабостима и политичкој кризи која се очитава у Србији у протеклих годину дана, Немачка и остале земље ипак процене да је сврха исходнија – да се да зелено светло и на неки начин пружи шанса Србији да убрза демократске процесе и на крају да то потврди кроз пут ка Европској унији", указује Сурлић.

У међувремену, Србија је доставила извештај о спроведеним реформама као услов за отварање Кластера 3, који су постављени прошле године. Такође, према последњем извештају Европске комисије, Србија је технички спремна и вредносно усклађена за отварање Кластера 3.