Почео Самит Брикса – сви лидери присутни осим Путина, 23 земље желе да приступе

Превише нас је у милости неколицине - пожалио се недавно шеф дипломатије Индије колегама из Брикса. Петорку уједињује незадовољство поретком и институцијама кројеним по мери Запада и потреба да се њихов глас јасније чује.

То је одлика свих Самита, од првог 2009. у Јекатеринбургу. Петнаести у Јоханесбургу добио је нови замах.

Међу чланицама од којих се очекује да до средине 21. века буду тешке половину глобалне економије – ниједна није увела санкције Русији. И у тај клуб би још 23 државе.

"Јужна Африка и Кина слично гледају на проширење Брикса. Радујемо се дискусији о томе", поручио је Сирил Рамафоза, председник Јужноафричке Републике.

Председник Кине Си Ђинпинг поручује да мора да се ојача сарадња.

"Морамо да ојачамо стратешку сарадњу, да упражњавамо прави мултилатерализам, промовишемо проширење и глас земаља Глобалног југа у глобалним процесима", навео је Си.

Левичарски председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва појашњава прво шта Брикс није – ни контратежа Г7, ни Г20, ни Америци. Ни ексклузивни клуб.

"Ми желимо да будемо мултилатерална институција, желимо да сами себе организујемо. Бразил је за проширење, али под одређеним условима", навео је да Силва.

Лидери Брикса присуствују лично, осим Путина

Самит у Јоханесбургу први је којем лидери земаља Брикса лично присуствују – сви осим Путина. Месецима се спекулисало да ли ће доћи, јер би доласком ризиковао хапшење по потерници МКС за наводне злочине у Украјини.

Јужна Африка је потписница Римског статута. Русију представља шеф дипломатије, а руски председник на Пословном форуму у снимљеном видео-обраћању говорио је о циљевима руског председавања следеће године.

"Земље Брикса појачавају сарадњу ради остварења све већег економског раста и развоја и то доноси опипљиве резултате. Међу нама постоји партнерска подршка, сарађујемо на бази равноправности и то је суштина нашег стратешког курса који одговара основном делу светског друштва, односно већини", навео је Путин у поруци.

Приступиле би им и Венецуела, Саудијска Арабија и УАЕ, Иран и Египат.

Разлике међу чланицама Брикса

Брикс петорка је са пет континената – различите по снази економија и политичком уређењу. У случају Индије и Кине, оптерећена спорадичним граничним сукобима. Запад је, како се наглашава, чвршће повезан.

Може ли се Брикс сагласити око проширења? Тај изазов оцењује се као први тест издржљивости у готово 15 година.

"Постоје одређене разлике међу њима и видећемо шта ће на крају бити. То ће бити тема разговора, како ући у Брикс, ко треба да буде примљен, да ли га треба максимално проширити и формирати га као неки антиблок Западу, или, напротив, треба остати, да тако кажем, неутралан", истиче Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Међу главним темама Самита – не нова већ заједничка обрачунска валута. И Нова развојна банка за пројекте и помоћ презадуженима. Без много условљавања. Али као и у случају долара, и ту западне финансијске институције доминирају.

"Развојна банка Брикса би требало да помогне у реализацији инфраструктурних пројеката у државама јужне хемисфере. И мислим да они ту виде шансу. Али оно што мислим да је суштина, јесте да афричке државе, латиноамеричке државе, имају два извора финансирања, да не буду зависне само од Сједињених Америчких Држава. Светска банка, ММФ настали су 1944. године. То је тај програм, практично, Рузвелтов, неког новог светског поретка, који су успоставили Американци. А они сада виде у Развојној банци Брикса алтернативу за економски развој", објашњава Зечевић.

Покретач и највећи чинилац тог развоја је Кина. Председник Си који присуствује и Самиту Брикса и билатералним састанцима са домаћином. Самит траје и наредна два дана. За две године Бразил од Русије преузима председавање, са циљем да смањи неједнакост.