Будућност Брикса у Јоханесбургу, хоће ли бити договора о проширењу

На Самит у Јоханесбургу су позвани лидери више од 60 земаља, а захтев за пријем поднеле су 23 државе. Међу њима има озбиљних кандидата, каже за Дневник Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Истиче да је Египат велика држава, која би могла да буде кандидат за улазак у Брикс, али да су ту и Иран и латиноамеричке земље, попут Аргентине и Венецуеле.

Главно питање у Јужној Африци је, објашњава Зечевић, да ли га треба максимално проширити и формирати га као неки антиблок Западу, или, напротив, треба да остане неутралан.

Самит у Јужној Африци месецима се најављује и анализира готово као судбоносан за Брикс. И док чланице наглашавају алтернативе систему кројеном по мери Запада, Запад указује на несугласице међу чланицама Брикса. Каква слика света данас стиже из Јоханесбурга?

– Реч је о врло важном Самиту, зато што долази у врло компликованом контексту због рата у Украјини и сукобљавања између Русије и западног савеза, и од умерене, неутралне позиције, углавном чланица афричких земаља, али пре свега чланица Брикса, које нису увеле санкције Русији.

Интересантно је да ништа не може без Запада, па и сам назив Брикс је дао један западни економиста, банкар „Голдман Сакса” Џим О’Нил, очекујући да ће ове земље у наредним деценијама постати економски врло важне и доминантне.

Што се тиче самог Брикса, они су имали заиста један динамичан економски развој у последњих двадесет година, од 1990. до 2010. године, касније су мало упали у кризу, али и данас Брикс има значајан део економског, светског колача. Око трећине. Реч је о 40 одсто, 3,3 милијарде људи који живе у тим државама.

Проширење је једна од првих тема. Захтев за пријем поднели су и Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, Иран, Египат, Венецуела. Зашто толико држава жели у Брикс?

– Мислим да је рат у Украјини показао одређене лимите, одређене слабости, и кад је реч о томе да сте окренути само Западу. О чему се ради? Русија је изгубила око триста милиона долара девизних резерви, које су биле у страним банкама, односно заплењена су јој та средства.

И многе земље сада схватају и разумеју да ако буду превише зависне од западних институција, може да им се догоди исто у случају да се политички не слажу са Западом. И онда они желе да направе некакву алтернативу, да имају алтернативу западним финансијским институцијама. Брикс има Нову развојну банку, она може да додели кредите, могу да сарађују, да имају економску размену. Наравно, ту је Кина најважнији партнер, она вуче.

Кина и Русија се највише залажу за проширење, док Бразил, али на првом месту Индија, желе да се успоставе јасни критеријуми или рецимо статус посматрача пре него што нове чланице приступе. Могу ли да се сагласе око проширења? Шта очекујете на овом Самиту?

– Видећемо, има озбиљних кандидата. Египат је рецимо велика држава која би могла да буде кандидат за улазак у Брикс. Мислим да има и других, Иран, има латиноамеричке земље – Аргентина, Венецуела, значи то су велике земље које желе да се придруже. У ком смислу Брикс није кохерентан? Ви имате различите политичке системе, значи Индија и Бразил пре свега имају демократске политичке системе, Русија и Кина су претежно ауторитарне државе, да тако кажем, тако да ту имате одређене разлике у погледима и у величини.

Наравно, Бразил је мања економија, знатно од кинеске, индијске, па евентуално и руске. Према томе, значи, постоје одређене разлике међу њима и видећемо шта ће на крају бити. То ће бити тема разговора, како ући у Брикс, ко треба да буде примљен, да ли га треба максимално проширити и формирати га као неки антиблок западу, или, напротив, треба остати, да тако кажем, неутралан.

Шта су сугерисале изјаве лидера и шефова дипломатија, с обзиром на то да се, углавном, у западним медијима наглашавају анимозитети и несугласице међу чланицама, док шефови дипломатија Индије и Бразила кажу не, и ми смо за проширење, али по јасним критеријумима?

– Разлика између Г7 западног блока и Брикса, који је нека алтернатива, економска платформа контра Г7, у Г7 ви имате Сједињене Државе које су лидер и које намећу не само економску политику, него намећу и геостратешке оријентације те групације. Имате једну чврсту структуру, иза тога стоји НАТО као војни савез.

Према томе, западни свет је врло чврсто организован иза САД. Кад је реч о Бриксу, имате државе које се у суштини разликују и по политичком систему, а разликују се и по томе што свака од њих чува свој суверенитет, не жели да буде подређена било којој другој. Према томе, Брикс није тако кохерентан.

Какав је став према рату у Украјини, односно према Русији? Руски председник неће присуствовати због потернице Међународног кривичног суда. Обратиће се видео-линком, али, како смо чули, говориће о председавању Русије Бриксом које следи 2024. године.

– У контексту економске изолације Русије, врло је важно да државе чланице Брикса нису увеле санкције Руској Федерацији. Уздржане су и у осуди агресије. С друге стране, оне су постали главни партнери Русије, када говоримо, рецимо, о извозу нафте и гаса. Главни су им купци Кина и Индија. Русија је све више окренута према Азији. У смислу и увоза технологија из Азије, увоза многих производа. Чак се говори о томе да увози и наоружање из Кине, само посредним путем.

Према томе, то су главни економски партнери Русије. У том смислу, они су врло важни за Русију, у смислу да није изолована на светском плану, да Запад није успео у тоталној изолацији Русије као што је успео, рецимо, са нама, да нас потпуно изолује, деведесетих година. Овде је Русија остала, има своје партнере, има сарадњу. Наравно, то не значи да Русија није погођена. По мени, јако је погођена. Русија је европска земља, као и ми, и врло је погођена западним санкцијама, али није потпуно изолована. И у том проширењу Брикса Русија види идеју да ће све већи број земаља успети да окупи око себе и да практично избије из те западне изолације.

Поменули сте Нову развојну банку Брикса, да ли ту државе такозваног Глобалног југа виде алтернативу када је реч о пројектима и инвестицијама?

– Они виде алтернативу Светској банци, Међународном монетарном фонду који додељују зајмове. Развојна банка Брикса би требало да помогне у реализацији инфраструктурних пројеката у државама Јужне хемисфере. И мислим да они ту виде шансу. Али оно што мислим да је суштина, јесте да изврше рецимо те афричке државе, латиноамеричке државе, да имају два извора финансирања, да не буду
зависни само од Сједињених Држава. Јер зна се да Светска банка, Међународни монетарни фонд, то је нешто што је настало 1944. године. То је тај програм, практично Рузвелтов, неког новог светског поретка, који су успоставили Американци. А они сада виде у развојној банци Брикса алтернативу за економски развој.

Шта читате у одговору Запада на Брикс? Да ли показује снагу или открива несигурност? Јер долар је и даље доминантан. Западни савези су чвршћи, али са друге стране прогнозе су да ће до 2050. године светском економијом доминирати управо чланице Брикса.

– Одговор Запада је прво да они нису тако складни као ми. Ја бих рекао, нису толико подређени једном лидеру, као што су западне земље. Западне земље су заиста чврсто организоване. То је под бројем један. С друге стране, оно што они виде, што Запад види, јесте да релативизује значај Брикса у смислу да и даље економски по бруто друштвеном производу није раван западним економијама. Брикс чини 26 одсто светског бруто друштвеног производа. И трећа ствар, коју Запад сигурно жели, они виде тачно која је ту главна економска локомотива, а то је Кина. Покушаће на све могуће начине да ограниче ту економску експанзију, а нарочито технолошку експанзију Кине. И то Американци већ раде кроз овај технолошких санкција Кини.