Нуклеарни дил САД и Јужне Кореје – шта ће се градити у Филаделфији

Једна од релативно мање запажених вести у европским медијима у вези с недавном посетом америчког председника Доналда Трампа и његовог министарског тима Републици Кореји било је саопштење да ће САД одобрити Сеулу да се наоружа подморницама на нуклеарни погон. То у пракси значи да ће Вашингтон пристати и на измену енергетског споразума између две земље који забрањује Јужној Кореји да врши прераду нуклеарног горива за војне потребе.

Те подморнице, и у томе лежи прави интерес Трампове владе, биле би изграђене у америчким бродоградилиштима, која би била обновљена и технолошки унапређена јужнокорејским капиталом и стручним знањем.

Једноставно речено, те моћне апарате, који могу да остану под водом онолико дуго колико траје храна и посада то може психички да поднесе, у америчким бродоградилиштима би правиле јужнокорејске компаније, као део гигантског улагања од више стотина милијарди долара у америчку привреду које је Сеул обећао Трампу како би заштитио своја извозна предузећа од високих царина од 25 одсто.

Конкретно, подморнице би вероватно биле конструисане у бродоградилишту у америчком граду Филаделфији, који је недавно откупила јужнокорејска компанија "Ханва Оушнз", једно од предузећа у саставу дивовског војно-индустријског конгломерата "Ханва".

Мада ће Јужнокореанци у Филаделфију донети своју проверену, напредну технологију за изградњу комерцијалних бродова, када је реч о војним подморницама на нуклеарни погон, сигурно је да ће велики део патената за погонски блок, као и електронских система и наоружања бити америчког порекла.

Нови подстицај регионалној трци у наоружавању

Мада детаљи још нису одлучени и изградња прве од најмање четири јужнокорејске подморнице на нуклеарни погон може потрајати више година, већ сада је јасно да ће договор Сеула и Вашингтона дати нови подстицај трци у наоружавању на Далеком истоку. Јер, сматрају војни аналитичари, она ће понукати Токио да паритета ради и сâм посегне за нуклеарним подморницама, што би онда даље вероватно подстакло Пекинг и Пјонгјанг да још снажније раде на јачању подморничког елемента својих оружаних снага.

Сигурно је да би подморнице на нуклеарни погон, пошто могу да проведу ван базе пуно месеци патролирајући, значиле доста у смислу одвраћања противника - наоружане прецизним крстарећим пројектилима (и, потенцијално, некад у будућности ракетама са нуклеарним бојевим главама) оне би представљале озбиљну, сталну претњу која је изузетно тешка за откривање.

Ипак, куповина и посебно развој и изградња подморница на нуклеарни погон јако пуно коштају, па је питање колико је таква инвестиција оправдана, јер Република Кореја има мало територијално море и подршку америчких нуклеарних подморница.

С друге стране, суседни Јапан, острвска држава која се протеже у смеру север-југ више од 3.000 километара, те има територије у дубини Пацифика више од 1.500 километара удаљене од главних острва, заиста би имао пуно користи од увођења таквих апарата у наоружање.

Наравно, пловила с тако великим радијусом кретања какав имају подморнице на нуклеарни погон могу да делују и у морима далеко од обала земље која је њихов власник. У том смислу, биће интересантно видети да ли Сеул намерава да се у будућности укључи у активности САД и њихових НАТО савезника на другим меридијанима света.

Раст оперативне независности од САД

Даље, аналитичари сматрају да би опремање јужнокорејске и јапанске армије таквим апаратима омогућило САД да умање своје војно присуство у региону Источне Азије и западног Пацифика, односно, да би донекле растеретило и америчку морнарицу и буџет. То је, заправо, по извештавању источноазијских медија, био и један од главних аргумената јужнокорејског председника Ли Џе Мјуна у преговорима са америчком страном.

Оно би, међутим, истовремено и умањило америчку доминацију у области одбране у односу на те две далекоисточне земље, јер би оне захваљујући тим подморницама оствариле већу самосталност у војном деловању.

Аутономија и јачање сопствених оружаних снага нарочито су битни за војнополитички врх у Сеулу, јер он страхује од могућности да би америчке трупе на његовој територији у наредним годинама могле да занемаре одбрану Јужне Кореје од комунистичког Севера ради остварења за њих важнијег геополитичког циља - сузбијања раста кинеске војне моћи у Азијско-пацифичком региону уопште и ангажовања у заштити Тајвана посебно.