Испуштање радиоактивне воде из Фукушиме, политика усред еколошке једначине

Јапанска влада донела је одлуку да дозволи испуштање више од милион тона радиоактивне воде из тешко оштећене нуклеарне централе "Фукушима 1" у Тихи океан и тако проузроковала протесте у околним земљама и на нивоу влада и обичног становништва.

Та одлука се правда тиме да је поступком пречишћавања, из воде која је у последњих 12 година била коришћена за хлађење истопљених језгара реактора у централи, скоро у потпуности уклоњено шездесетак радиоактивних елемената, док је у мањој количини преостао радиоактивни изотоп водоника трицијум, чија је концентрација тако мало да ће, када се испусти у океан, његов утицај на морски живот бити занемарљив.

То мишљење јапанских стручњака и владе подржала је експертска комисија Међународне агенције за атомску агенцију (тела у саставу Уједињених нација), што Токију даје легитимитет на интернационалној сцени да испусти поменуту воду.

Спољни билатерални односи као варијабла у еколошкој једначини

Том потезу дуго су се противиле владе у Сеулу и Пекингу, па и удружење земаља Тихог океана "Форум пацифичких острва" (ПИФ). Када је реч о обичним грађанима, релативно мањи улични протести, осим у самом Јапану, забележени су и у Јужној Кореји и на Филипинима.

Суштина противљења страних влада и грађана је да је вода из Фукушиме опасна јер ће преко ње радиоактивне честице доспети у ланац исхране и, чак иако је концентрација трицијума врло мала, да није познато какву штету по организам људи он може изазвати ако се у мањим дозама уноси дуже времена. Овде ваља напоменути да, пошто се очекује да хлађење и уклањање огромних количина радиоактивног горива у Фукушими потраје још неколико деценија, да ће испуштање воде у океан вероватно све то време бити настављено.

Страни политичари и еколошки активисти Токију замерају и да је проблем преко 1,3 милиона тона воде могао бити решен на неки други начин, рецимо копањем једне врсте вештачког језера у који би вода били испуштана, или још боље, одлагањем у танкове смештене у специјално изграђеним подземним бункерима. То би захтевало пуно новца, али би тиме еколошка штета била елиминисана или ублажена, а у сваком случају сигурно ограничена само на територију Јапана.

Међутим, пар дана након извештаја Међународне агенције за атомску енергију, чији шеф Рафаел Гроси је прошле недеље боравио у Токију где је изјавио да је испуштање воде у складу са међународним стандардима безбедности и да ће штета по екосистем бити занемарљива (РТС:: Свет: Контроверза на Далеком истоку – ускоро почиње дугогодишње испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у океан), влада Републике Кореје званично је одустала од противљења испуштању радиоактивне воде.

Наиме, власти у Сеулу изашле су у јавност са саопштењем да је и комисија састављена од домаћих стручњака на основу података из Фукушиме оценила да радиоактивна вода која ће бити ослобођена неће представљати опасност по животну средину и здравље људи.

С друге стране, међутим, влада у Пекингу је саопштила да ће забранити увоз морских плодова убраних у водама уз обалу префектуре Фукушима и још девет околних административних јединица истог типа.

Ова разлика у виђењу на проблем радиоактивне воде може се објаснити политичким околностима, будући да је јапанска влада, током разговора на највишем нивоу, позвала јужнокорејске стручњаке да се сами увере у ситуацију у Фукушими - привилегија која није указана Пекингу. Наиме, Токио и Сеул последњих месеци вредно раде на нормализацији међусобних односа који су за време владе Демократске партије у Сеулу озбиљно захладнели како би обновили и продубили обавештајну и војну сарадњу усмерену најпре на праћење нуклеарног и ракетног програма Северне Кореје а онда и на активности кинеске и руске армије у региону (РТС :: Свет :: Мали детант на Далеком истоку – Сеул и Токио поново у политичком и војном загрљају).

Предуслов за поновно зближавање Јапана и Јужне Кореје, вишедеценијских идеолошких истомишљеника и војнополитичких савезника, било је решавање више мањих спорова које су оптерећивали међусобне односе, међу којима и разлике у гледању на испуштање радиоактивне воде у Фукушими.

Као и у случају проблема исплате одштете корејским радницима који су током Другог светског рата били експлоатисани у јапанским рудницима и фабрикама, спор је решен попуштањем власти у Сеулу.

Доследно противљење Пекинга

У Пекингу, међутим, инсистирају да вода у Фукушими не може бити безазлена, како то тврде власти у Токију, јер је у великом делу била прскана директно на истопљени нуклеарни материјал, а не слата кроз цеви које окружују језгро реактора, како је то уобичајено у редовним условима, због чега је изразито контаминирана.

Бирократе у кинеској престоници истичу и да је Међународна агенција за атомску енергију, која је аминовала одлуку Јапана да испусти радиоактивну воду у океан, пристрасна јер је у њеном интересу да промовише имиџе нуклеарне енергије као безбедне форме производње струје, као и то да се нису сви чланови њене експертске комисије која је посетила Фукушиму сагласили са ослобађањем радиоактивне воде.

Штавише, у Пекингу тврде да одобрење тог међународног тела и даље не ослобађа Токио од његових обавеза по Међународном праву да не чини штету другим државама.

Одговор Токија

Док је протеклих недеља у медијима у Источној Азији трајала битка око тога да ли је вода у Фукушими заиста безбедна како тврде у Јапану, медији у Земљи излазећег сунца, пратећи саопштења њихове владе, изашли су са податком да већу опасност по безбедност морских плодова у близини обала Кине и Јужне Кореје представља редовно испуштање радиоактивне воде које врше тамошње нуклеарне централе.

На конференцији за штампу одржаној у четвртак у Токију гласноговорник јапанске владе Хироказу Мацуно изјавио је да Јапан има строже критеријуме за количину радиоактивног трицијума који сме бити испуштен у море од Кине и Јужне Кореје. Јапанско Министарство економије, трговине и индустрије саопштило је да је у 2021. години само из кинеске нуклеарке у Јангђијангу у море ослобођено око 112 милијарди бекерела радиоактивног трицијума, а из централе Гори у Јужној Кореји 49 милијарди, док јапански прописи дозвољавају испуштање само 22 милијарде бекерела трицијума годишње.

Нуклеарна електрана Јангђијанг у провинцији Гуандонг, недалеко од Шенџена, има чак шест реактора изграђених у прошлој деценији и вредних, укупно, више од десет милијарди долара. Она је једна од чак 12 кинеских нуклеарних централа изграђених на обали мора.
Јужнокорејска нуклеарка Гори налази се на територији града Бусан и има чак осам реактора, од којих је седам у функцији - реч је о највећем постројењу те врсте на свету. Све јужнокорејске нуклеарке, њих четири, налазе се на обали мора.

Сматра се да ће испуштање благо контаминиране воде из Фукушиме почети током овог лета и трајати читаве три, па можда и четири деценије (РТС:: Свет:: Фукушима, уклоњена последња формална препрека за испуштање радиоактивне воде у океан).