Контроверза на Далеком истоку – ускоро почиње дугогодишње испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у океан

Ово стога што је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), чији се председник Рафаел Маријано Гроси у Токију састао са јапанским премијером Фумиом Kишидом, практично дала зелено светло за тако нешто будући да је оценила да је деконтаминирана вода, из које је уклоњен цезијум али садржи нешто радиоактивног елемента трицијума, испуњава међународне стандарде безбедности.

ИАЕА је, наиме, у Фукушиму послала тим стручњака у чијем саставу, преносе јапански медији, налазили су се и експерти из Јужне Kореје и Kине, који је ситуацију у вези са пречишћавањем, односно деконтаминацијом воде која би требало да буде испуштена у океан нашао задовољавајућом.

Гроси је током састанка јапанском премијеру предао извештај те експертске комисије и потом на званичној конференцији за штампу рекао да ће утицај испуштања воде из Фукушиме по животну средину бити занемарљив.

Посао дуг тридесет година

Испуштање великих количина третиране воде, која је у протеклих 12 година коришћена за хлађење разорених реактора у електрани коју је у марту 2011. погодио цунами, вршиће се кроз подводни тунел дужине око километар и трајаће наредних 30 година, јављају јапански медији.

Јапанска влада је још у априлу 2021. одлучила да испусти воду из централе "Фукушима 1" због недостатка простора за њено даље складиштење, будући да је већ у том тренутку она држана у чак преко хиљаду танкова изграђених у непосредној близини разорених реактора.

Званични Токио истиче да је концентрација радиоактивног трицијума у води која ће бити испуштена на нивоу који је само један четрдесети део онога што дозвољава јапански закон.

Сви радови потребни за испуштање воде којом су хлађени реактори завршени су 26. прошлог месеца, те се очекује да ће у току ове недеље домаће регулаторно тело издати сертификат о томе да је сва опрема прегледана и исправна, што ће онда формално отворити пут за избацивање воде из танкова у океан.

Протести локалних рибара и страних влада

Испуштању те воде највише се противе рибари и постројења за прераду и паковање морских плодова из префектуре Фукушима који, вероватно с правом, верују да ће њихов улов, односно производе избегавати потрошачи у Јапану, као и да би против њих у страним земљама поново могла бити уведена забрана увоза, како је то било у годинама након изливања радијације у централи "Фукушима 1".

Дуже време испуштању радиоактивне воде у океан се противе и суседне Kина и Јужна Kореја, које страхују од контаминације рибе и других плодова мора у водама североисточне Азије. Том протесту у јуну су се прикључиле и острвске државе из централног, односно јужног Пацифика.

Аргумент страних критичара концизно је срочио амбасадор Kине у Токију Ву Ђингхао, који је изјавио да је реч о преседану, јер мада нуклеарне централе рутински испуштају воду у реке и мора, ту је реч о води која се ради хлађења реактора пропушта кроз цеви монтиране са спољашње стране језгра, док је вода наталожена у Фукушими била коришћена директно за посипање (екстремно радиоактивних) огољених језгара реактора у којима је дошло до топљења нуклеарног материјала.

Такође, у саопштењу за медије, кинеска амбасада у Токију је и упозорила да је Међународна агенција за атомску енергију, која је, као што је поменуто на почетку текста, одобрила испуштање контаминиране воде из Фукушиме, организација која је заинтересована за промовисање употребе нуклеарних технологија у цивилне сврхе, због чега се не може сматрати непристрасном. Такође, истичу кинеске дипломате, зелено светло те организације не значи да је влада у Токију ослобођена поштовања норми међународног права.

Велики део критике која долази из Kине и Јужне Kореје, где се последњих недеља бележи поскупљење цене соли и морских плодова јер их становништво у ишчекивању ослобађања контаминиране воде у Фукушими купује на велико и таложи, своди се на то да је Јапан могао да нађе неки други начин за уклањање више од милион тона нагомилане воде. Односно, страни медији у Источној Азији пишу да је вода могла бити пуштана у тло на јапанској територији или, још боље, складиштена у бункере укопане у земљи.

Јапанске власти, које су се определиле за најјефтинији и дугорочно гледано најлакши начин ослобађања од контаминиране воде, међутим, сматрају да пошто су специјалним ситемом за деконтаминацију АЛПС уклоњене све радиоактивне честице осим трицијума, који је изотоп водоника те се физички не може издвојити из воде, а његова концентрација сведена на минимум, да неће бити негативних последица по живи свет у Тихом океану – он је огроман па ће концентрација трицијума у њему бити занемарљиво мала.