Мали детант на Далеком истоку – Сеул и Токио поново у политичком и војном загрљају

У протеклих годину дана у источној Азији у геополитичком смислу доминирали су тајванско питање, односно, могућност ратног сукоба на том острву са 23 милиона становника и проблем како би земље региона требале да се одреде према руској интервенцији у Украјини.

Мање познато ван самог региона, последњих месеци одвија се једна врста детанта између Републике Кореје и Јапана, дугогодишњих војнополитичких савезника Вашингтона који, тврди се, деле исте вредности и имају исте или сличне безбедносне интересе у односу на Северну Кореју па и Народну Републику Кину, али чији односи су у протеклих пет година, заправо, били снажно оптерећени бројним билатералним проблемима.

Те несугласице, које се често описују као "разлике у тумачењу историје", односиле су се на питање исплате одштете етничким Корејцима који су током трајања Другог светског рата били присилно одведени у Јапан на тежак рад у рудницима и фабрикама за потребе тадашње царске војске и женама са Корејског полуострва које су робовале у борделима јапанске армије широм ратишта у источној и југоисточној Азији.

Односно, влада у Токију је била уверена да је споразумом постигнутим с јужнокорејским режимом 1965. године, којим су нормализовани односи и отпочела крупна економска помоћ Јапана, питање репарација заувек решено.

С друге стране, јужнокорејске власти, оформљене из редова Демократске партије, подржавале су захтев групе жртава да јапанска влада, односно, компаније које су експлоатисале радну снагу с Корејског полуострва, оштећенима исплате новчану надокнаду јер је поменути међудржавни договор био изнуђен и нефер, будући да њиме нико од грађана који су пропатили није био обештећен.

Трвење између Сеула и Токија је отишло тако далеко да су, након што је јапанским компанијама које су током Другог светског рата без накнаде експлоатисале радну снагу с Корејског полуострва запретила пленидба имовине у Републици Кореји, две владе у 2019. почеле да уводе економске санкције једна против друге: ограничења на извоз, односно, увоз, уклањање с листе привилегованих спољнотрговинских партнера и сл. Истовремено дошло је и до прекида у размени обавештајних података и информација, а у Јужној Кореји је дошло и до бојкота јапанске робе и услуга.

Последњих година (безбедносне) односе је додатно закомпликовао и инцидент из 2018. када је, по тврдњама владе у Токију, јужнокорејски ратни брод озрачио радаром за нишањење јапански војни авион у близини острва Тогдо (јапански Такешима), на које Токио полаже право а физички контролише Сеул.

Преокрет у Сеулу

Све то променио је долазак на власт конзервативних снага у Јужној Кореји, партије Снага народа новог председника Јун Сук Јола, који је на дужност ступио у мају 2022. Он је зарад јачања војне позиције своје државе у односу на Север, који је знатно узнапредовао у развоју балистичких и крстарећих ракета, одлучио да се приближи не само Вашингтону већ и Токију.

Наиме, Јун је, упркос снажним протестима, наложио бирократском апарату у својој земљи да престане са правним гоњењем јапанских компанија "Мицубиши хеви" и "Нипон стил", односно, одустане од присилне наплате одштетних захтева.

Уместо тога, он је предложио оснивање домаћег фонда који би скупљао приватне донације и тако исплатио надокнаде преосталим живим јужнокорејским грађанима, покретачима тужбе пред домаћим судом, који су у време када је Корејско полуострво било јапанска колонија радили у тешким условима у рудницима и постројењима у Јапану.

Јужнокорејски председник је у марту ове године посетио јапанску престоницу, да би премијер далекоисточне царевине Фумио Кишида потом узвратио доласком у Сеул у мају.

Два лидера састала су се и током трајања самита Групе 7 у Хирошими истог месеца, на који је Јужна Кореја била позвана иако није чланица тог седмочланог клуба. Иначе, Јунов пут у Токио била је прва званична посета јужнокорејског председника јапанској престоници после читавих 12 година.

Ваља истаћи да се, као одговор на Јунову иницијативу о превладавању проблема одштете јужнокорејским жртвама радне експлоатације, јапански премијер током трајања самита Г7 у Хирошими скупа са њим поклонио сенима око 20.000 Јужнокорејаца који су били мобилисани у јапанску армију или присилно доведени у тај град на рад за време рата и настрадали у експлозији америчке атомске бомбе.

Приоритет безбедност

Суштина тих разговора била је обнављање сарадње у области безбедности, односно, прекинуте размене обавештајних података о снагама и покретима севернокорејске и кинеске (па и руске) армије, те заједничке вежбе и праћење војних активности потенцијалних противника, као што су лансирање пројектила са територије Демократске Народне Републике Кореје.

У ту сврху, две државе су се сагласиле да повежу своје радарске мреже како би елиминисале "слепе тачке" у праћењу севернокорејских пројектила.

Такође, дискутовало се о начинима на који би две далекоисточне земље могле да успоставе ланце снабдевања стратешким производима као што су чипови, који не би укључивао ослањање на кинеска предузећа и научне установе.

Реч је о реализацији стратегије Вашингтона за економско одвајање њега и његових савезника од Кине, с циљем да се умањи зависност од њених економских субјеката и тржишта и да јој се истовремено онемогући или драстично отежа набавка савремених технологија које имају или могу имати примену у војсци.

Владе Јужне Кореје и Јапана разговарале су и о сарадњи у области куповине и размене резерви течног природног гаса, али и о за Сеул проблематичном питању испуштања у море пречишћене али још увек у извесној мери радиоактивне воде кориштене протеклих година за хлађење реактора у разореној јапанској нуклеарној централи "Фукушима 1".

Обновљено међусобно поверење?

Као резултат тих сусрета, Јапан је крајем марта уклонио ограничења на извоз материјала потребних за производњу чипова и екрана у Републици Кореји, док је влада у Сеулу повукла свој захтев за арбитражу у СТО који се односио на та ограничења.

Јужнокорејски див "Самсунг електроникс" саопштио је да ће у јапанском граду Јокохами изградити центар за развој чипова вредан преко 220 милиона долара, док је раније ове недеље јапанска влада и званично донела одлуку да врати Републику Кореју на листу земаља са преференцијалним третманом у трговини.

Јапан ће дозволити групи јужнокорејских експерата да посете нуклеарну централу у Фукушими и увере се у безбедност воде која ће вероватно током овог лета бити испуштена у Тихи океан како би се направило место за даље складиштење.

Даље, Сеул и Токио ће, после пуних осам година прекида, јављају медији у Источној Азији, обновити договор о валутној размени чији је циљ ублажавање финансијских криза, те отпочети дијалог о заједничким инвестицијама у инфраструктуру и другима формама финансијске и економске сарадње.

Мада у Јужној Кореји невладине организације и опозиција жестоко критикују Јунов детант с Јапаном, оптужујући га да је на срамотан начин продао земљу попуштањем према Токију, чини се, да бар док су у Сеулу на власти конзервативне снаге, које по правилу одликује дубок анимозитет према комунистичком Северу и тенденција продубљивања односа са страним идеолошким истомишљеницима, две земље плове у мирније воде када су у питању билатерални односи.