Марама – симбол напетости између турске верске и секуларне елите

Ханум има 25 година. Одрасла је у религиозној породици у предграђу Анкаре.

"Сећам се да сам као девојчица била много тужна, јер сам пре него што уђем у учионицу морала да скинем мараму", каже Ханум.

Ханум је тек рођена када је 1997. године тадашњег премијера Ербакана војни врх приморао да потпише меморандум. Оптужен за политички ислам, обавезао се између осталог и на забрану религиозним женама да у јавним установама покривају косу.

Тих година, због верских стихова, затваран је и градоначелник Истанбула. Ердоган је на путу да заокружи четврт века на челу Турске. На пола тог пута, не без отпора, укинуте су и секуларистичке забране религиозним грађанкама Турске.

"То је за нас значило слободу. Желим да све жене имају једнака права, не желим да оне које не носе мараму осећају притисак", наводи Ханум.

"Не само мараме, сада смо слободни и када је реч о језику, о религији, и то све захваљујући Ердогану", истиче Туба.

"Та слобода није потпуна, јер многе приватне фирме не допуштају женама са марамама да раде", наглшава Есра.

Шта се Ердогану признаје, а шта оспорава

Дебата око мараме симбол је напетости између турске верске и секуларне елите. И док се Ердогану признаје да је у друштво укључио половину женског становништва, оног религиозног, критичари опомињу због урушавања секуларних темеља републике, оличених у њеном оснивачу Ататурку.

"Имам ћерку од 13 година, бринем за њену будућност, почело је са марамама, не знам како ће се завршити", поручује Јасмин.

Ататуркова Републиканска партија прешла је пут од највећег противљења до залагања да се слободе покривеним женама гарантују законом. То би требало уписати у Устав – улог је подигао Ердоган, у чијој партији истичу – већинска подршка су им управо жене.

"Двадесет једну годину АК Партија и председник Ердоган спроводе политику која охрабрује жене да раде. Жене данас имају виши статус у друштву. АК Партија има више жена у парламенту него друге партије", наводи проф. Јасин Актај из Партије правде и развоја.

Ајлин Назлијака из Републиканске народне партије поручује да је њихова политика уједињујућа.

"Када је реч о женским правима, Турска се креће уназад. Све више насиља над женама и у новом парламенту имамо посланике који су држали мизогине говоре", додаје Назлијака.

"Питање марама више није на дневном реду"

Пре десетак година, после протеста, турски конзервативни законодавци одустали су од намере да скрате време у ком је дозвољен абортус. Опозиција и активисти за заштиту права жена протестовали су и пре две године, када се указом председника Турска повукла из Истанбулске конвенције о заштити жена од насиља.

"Нагласак владајуће партије и елита је на породици, породичним вредностима. Одлука државе да се повуче из Истанбулске конвенције у великој мери је повезан за ставом државе о женским правима. А када је реч о религиозним женама, да Ердоганова политика их је оснажила, оне зато и јесу његови гласачи, али морамо да признамо и вишедеценијску борбу тих конзервативних жена, у супротном, та права би била нешто што им је дато", објашњава професорка Селвер Шахин са Бликент универзитета у Анкари.

Како би модернизовао Турску, Ататурк је пре једног века увео низ забрана, али је забрана ношења мараме озакоњена тек после пуча 1980. Деценијама касније у Ердогановој партији кажу – питање марама више није на дневном реду. Од 2019. студенткиња је више него студената. А улицама турских градова шетају и религиозне и модерне и модерне религиозне жене.