Некадашњи командант Северне поморске команде Грчке за РТС: Очекујем даље ширење сукоба на Блиском истоку
Некадашњи командант Северне поморске команде Грчке и бивши високопозиционирани војни званичник НАТО-а у Бриселу, контраадмирал у пензији Димитрос Цалес оцењује да ескалација оружаних сукоба између Саудијске Арабије и јеменских Хута води ширењу сукоба на Блиском истоку, што би додатно могло да угрози снабдевање енергентима у Европи и Азији.
Цалес, који је научни саветник Института за националну и међународну безбедност у разговору за РТС указује на опасан феномен преливања сукоба на Блиском истоку који је започео ратом САД и Ирана, а сада се одражава и на друге земље Персијског залива.
"Верујем да присуствујемо ширењу сукоба. Али, морамо бити прецизни када говоримо о томе шта то заправо значи. Не мора нужно да се ради о једном јединственом регионалном рату у којем сви актери ратују на истој страни. Оно чему сведочимо јесте све већа повезаност неколико кризних жаришта, при чему развој догађаја на једном фронту може врло брзо да утиче на безбедност других подручја", истиче Цалес.
Размена удара код Баб-ел-Мандеба
Ескалација сукоба између побуњеничких Хута у Јемену и Саудијске Арабије уследила је након напада на међународни аеродром "Краљ Фахд" у Дамаму када је убијено 14, а рањено више од 300 људи.
Напади на аеродроме у Саудијској Арабији су настављени због чега је више међународних авио-компанија отказало или обуставило летове за ову али и суседне земље.
Истовремено, Саудијска Арабија је узвратила нападе на положаје побуњених Хута на граници и на западној обали Јемена.
Цалес наводи да се званични Ријад сада суочава са тешким избором: да појача војни одговор како би обновио капацитет одвраћања или да потражи дипломатско решење како би спречио даље нападе.
"То ствара стварну опасност од зачараног круга узајамне одмазде", упозорава овај војни стручњак.
Истиче да је друга кључна тачка могуће ескалације сукоба на Блиском истоку Црвено море, односно мореуз Баб-ел-Мандеб.
"То није само регионално војно питање. Реч је о међународном економском и безбедносном проблему. Ово подручје представља једну од најважнијих рута за светску трговину и транспорт енергената. Уколико сукоби додатно поремете поморски саобраћај, последице би могле да обухвате раст трошкова осигурања и транспорта, кашњења у ланцима снабдевања и додатни притисак на енергетска тржишта", објашњава Цалес.
Преливање кризе на Ормуски мореуз
Додаје да би се таква криза лако прелила на већ постојећу нестабилност у Ормуском мореузу.
"Уколико би оба кључна поморска коридора била озбиљно угрожена, последице би се осетиле далеко изван Блиског истока, укључујући европске и азијске економије".
Власти у Саудијској Арабији апелују на све земље савезнике да им помогну.
Ипак, велико је питање да ли ће у томе добити и ону врсту (очекиване) помоћи од Турске и Пакистана са којом су 7. августа потписали такозвани Мекански споразум о колективној одбрани који су многи одмах означили и као "исламски НАТО".
Цалес не сматра да ће се ове две земље одмах укључити у директну помоћ Саудијској Арабији јер би се тиме отворио простор ширег оружаног сукоба.
"Њихово ангажовање би у почетној фази могло да буде усмерено на јачање одбрамбених капацитета, размену обавештајних података, техничку помоћ и координацију активности. Кључно питање јесте да ли ће та сарадња остати у функцији одвраћања или ће прерасти у ширу војну кампању. Уколико до тога дође, Хути би могли да одговоре одмаздом, што би додатно повећало ризике по регионалну стабилност", наглашава овај војни експерт.
Опасност од регионалног рата
Као једну од додатних неизвесности Цалес наводи још нејасну улогу Сједињених Држава након изјава председника Доналда Трампа да ова земља и даље разматра могућности да се директно укључи у овај оружани сукоб.
Све то, наглашава Цалес, говори да се Блиски исток суочава са растућим ризиком од међусобно повезаних сукоба који не морају нужно да доведу до јединственог регионалног рата.
"Опасност лежи у томе што би војни сукоби, поремећаји у поморском саобраћају и супарнички савези могли да се међусобно подстичу све док цена деескалације не постане знатно већа. Због тога приоритет мора бити заштита цивила и кључне инфраструктуре, уз истовремено очување отворених дипломатских канала", сматра Цалес.
Решење види много више у дипломатским него у војним решењима.
"Војно одвраћање може спречити нове нападе, али одвраћање без дипломатије може постати само још један корак ка даљој ескалацији. Кључно питање није само која страна располаже већим војним капацитетима. Много важније је да ли регионалне силе могу да спрече да се одвојене кризе споје у сукоб који више нико неће моћи лако да контролише", закључује некадашњи командант Северне поморске команде Грчке.