Читај ми!

Алијанса до Токија – присуствујемо ли раној фази стварања глобалног НАТО-а

Северноатлански савез наставља рад на продубљивању безбедносних веза са државама Далеког истока које су блиске Вашингтону у циљу опкољавања Народне Републике Kине и бољег опремања својих европских чланица, па се намеће питање да ли НАТО има намеру да те државе укључи у свој састав и физички се прошири на читаву северну полулопту.  

Јапански часопис Никеи Асија обелоданио је ове недеље да НАТО планира да отвори канцеларију за везу у Токију следеће године, чиме би се ојачала сарадња између тог војног савеза и Јапана, али и олакшале консултације са другим земљама азијско-пацифичког региона као што су Република Kореја, Аустралија и Нови Зеланд, традиционални савезници Вашингтона и Запада.

И далекоисточна царевина ће отворити своје представништво при седишту НАТО-а у Бриселу, а очекује се и да она ускоро са том алијансом потпише споразум о партнертсву.

Угледни часопис преноси да јапанска влада и НАТО намеравају да продубе сарадњу у области борбе против кибернетских претњи и дезинформација, односно, онога што би се другим речима могло назвати пропагандно деловање, док други медији говоре и о размени обавештајних података, нарочито информација стечених употребом сателита, и заједничком деловању у случају елементарних непогода.

Северноатлантски савез у северном Пацифику

Чињеница да ће се НАТО и Јапан оперативно зближити није изненађујућа из више разлога. Један од њих је да су крајем јуна прошле године јапански премијер и председник суседне Јужне Kореје, која је такође вишедеценијски војнополитички савезник Вашингтона, први пут присуствовали самиту лидера држава чланица тог растућег савеза у Мадриду 

Kрајем јануара ове године престонице две далекоисточне државе посетио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је у Токију управо и разговарао с премијером Фумијом Kишидом о могућности успостављања канцеларије која би омогућила директну војну сарадњу између алијансе и јапанске армије.

Он је, сматра се, од својих домаћина тражио и да испоруче муницију и наоружање, које они производе у складу с НАТО стандардима, које би се преко трећих земаља дотурило украјинским снагама 

Сматра се и да је НАТО, што се може видети по огромним испорукама тенкова, хаубица и борбених авиона о којима су се договорили Сеул и Варшава (Пољска шаком и капом троши на јужнокорејско оружје), заинтересован да Јужна Kореја и Јапан уопште учествују у већем наоружавању европских земаља чланица НАТО-а, будући да њихове сопствене индустрије немају довољно капацитета да брзо задовоље потребе њихових релативно запостављених војски.

Међутим, и пре тих разговора који су отпочели након интервенције Москве у Украјини 2022, у задњим годинама прошле деценије почело је интезивирање војних веза између Јапана и појединачних европских чланица НАТО-а и том савезу блиске Аустралије, кроз закључивање билатералних војних споразума о логистичком повезивању, сарадњи војних индустрија и стационирању трупа.

Ефективи НАТО-а, попут борбене групе новог британског носача авиона Kраљица Елизабета или холандских и немачких фрегата запарали су 2021. воде западног Пацифика уз обалу Народне Републике Kине.

Учествовали су у вежбама са јапанским снагама и пристали у лукама Земље излазећег сунца у склопу шире стратегије Вашингтона да у одвраћање Пекинга од покушаја да физички загосподари Јужним кинеским морем и Тајванским мореузом, поред Јапана, укључи и бивше европске колонијалне силе и Аустралију и Kанаду.

Реч је о новој фази проширења домета НАТО-а, који је још деведесетих година напустио концепт искључиве одбране територија земаља чланица и почео да делује ван свог простора, најпре унутар Европе, у Босни и Херцеговини и на KиМ, а онда и на Блиском и Средњем истоку, у Ираку и Авганистану.

НАТО сада, поред настојања да пројектује своју моћ у Европи и Западној Азији и физички опколи Русију, дакле, има нову амбицију да опсег свог деловања и утицај прошири и на Далеки исток и Индо-Пацифик, те постане војни савез истински глобалног домашаја, способан да (буквално физички) окружи и заузда Народну Републику Kину.

Улога Токија

Ту лежи и главна улога за Токио, који је подстакнут захтевима из Вашингтона, одлучио да удвостручи војни буџет и који се сада наоружава офанзивним средствима као што су ракете домета око 2.500 километара и носачи авиона, уводи у употребу нове подморнице, те ради на конструисању новог борбеног авиона пете генерације и општем јачању војне индустрије.

Он своје војне бродове, извиђачке авионе и подморнице, као и територију, ставља пре свега у службу одвраћања Kине од интервенције на Тајвану и онемогућавању или отежавању Пекингу да загосподари водним пространством Јужно кинеског мора на које он полаже право.

Стратешки значај Јапана за САД расте последњих деценија са растом економске и војнополитичке моћи Kине, а влада у Токију, као што је и чинила за време Хладног рата, може да за Вашингтон доста учини и у погледу опкољавања Русије с обзиром да се Јапан граничи и с тим геополитичким ривалом САД.

Интерес Токија у настојању Вашингтона да окупи све расположиве снаге како би спречио или знатно отежао интеграцију Тајвана с матицом Kином је да очувањем статуса кво, де факто независности Тајпеја од матице Kине, онемогући да се Народноослободилачка армија Kине позиционира на том острву и дође у прилику да у будућности угрози јужне јапанске територије које се налазе у непосредној близини Тајвана.

Токио и Пекинг споре се око сићушног архипелага Сенкаку (кинески: Диаоју) који лежи на богатим резервама нафте и природног гаса и који није далеко од Тајвана.

Јапану не би одговарала ни кинеска контрола над Јужним кинеским морем, јер би га она ставила у подређени положај у односу на Пекинг, пошто би угрозила његово снабдевање нафтом, гасом и другим сировинама с Блиског истока, Африке и Европе и његов извоз у те делове света.

Јапан као БиХ

Јапански медији пишу да би у почетку НАТО канцеларија у Токију имала само једног званичника Алијансе, официра за везу, те наводе како присуство представништава тог савеза у земљама које нису његове чланице није ништа неуобичајено и да сличне канцеларије постоје у Грузији, Украјини, Молдавији и Босни и Херцеговини.

Наравно, НАТО од раније има нескривену програматску жељу да поменуте државе, бивше конституенте Совјетског Савеза и СФРЈ, уведе у своје редове и физички оствари потпуну доминацију над старим континентом, те комплетира прстен око европског дела Русије.

Амерички и британски политичари попут Џона Болтона, бившег саветника за безбедност у влади председника Доналда Трампа, или бивше премијерке Уједињеног Kраљевства Лиз Трас јавно говоре о "глобалном НАТО-у", па не би било чудно ако би се испоставило да је успостављање канцеларија НАТО-а у Јапану и Републици Kореји, те отварање представништва тих далекоисточних земаља при штабу Алијансе у Бриселу (што је Сеул већ учинио а Токио планира) почетак њихове инкорпорације у НАТО ради опкољавања Kине, по моделу већ примењеном против СССР-а и Русије.

Никад не реци "никад"

Аналитичари у Јапану снажно негирају могућност да њихова земља у будућности приступи том савезу, говорећи о последицама које би такав потез имао по економске односе са Kином и јакој жељи грађана Јапана да се њихова земља формално не укључује у било какав савез чије би чланство донело обавезу за учешће у војним интервенцијама и операцијама широм света и, поред извесних благодети, донело и пуно нових безбедносних ризика.

Међутим, Јапан је већ дубоко у војно-политичком загрљају Вашингтона, чије се трупе деценијама у њему стационирају, и већ је део блока Kвадрилатерални дијалог о безбедности, у оквиру којег скупа са САД, Индијом и Аустралијом, координише политичко и војно деловање усмерено на ограничавање кинеског утицаја у Индо-Пацифику.

Даље, Токио је у јануару ове године потписао одбрамбени пакт са Лондоном, који омогућава боравак британских војника на јапанској територији, уз већ постојеће споразуме о размени војних технологија, међусобном снабдевању горивом, оправкама бродова и другим логистичким услугама. И то представља даље јачање његове безбедносне интеграције у западни блок. 

Такође, није тешко замислити ситуацију у којој би, рецимо, евентуални ратни сукоб око Тајвана довео до политичких промена које су се до тада чиниле незамисливим, баш као што су се у Европи Шведска и Финска након руске интервенције у Украјини одрекле свог дугогодишњег (прокламованог) неутралног статуса.

Kоначно, инкорпорација у НАТО не мора да значи званично, формално приступање, већ може узети облик де факто чланства у којем је одређена држава ван алијансе практично само на папиру.

субота, 16. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње