Од дечака до симбола – 33 године од погибије Споменка Гостића

Пре 33 године погинуо је Споменко Гостић, најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске. Споменко је погинуо 1993. године и имао је само 15 година.

Оно што се дешавало на Озрену тих ратних година тешко су подносили и старији, а камоли дете. У таквим временима Споменку Гостићу, дечаку од само 15 година преминула је мајка.

Бригу о њему преузела је бака која је погинула у првим нападима на село. Без родитеља, без сигурности, Споменко је остао са војском.

"Ја сам се јавио добровољно да помогнем свом народу да се ослободимо", говорио је Споменко.

И пре рата, мештани сведоче, био је дете које је свима помагало. У рату су га звали "Мали вук".

Боље је познавао свој крај, па је јединицама које су долазиле па би им показивао ровове, носио храну и воду и упорно одбијао да се склони на безбедно.

"Док рат траје, ја одавде нећу", остао је његов записани став.

Остала је фотографија која сведочи о његовој љубави према коњима, од којих се, причају, није одвајао. И они су били све што је желео након рата.

Споменко погинуо је 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на Озрену. Тог дана, граната је усмртила њега и још петорицу сабораца. Сахрањен је поред мајке и баке.

За исказану храброст, Споменко Гостић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ Републике Српске.

Одликован је и Медаљом за храброст "Милош Обилић", коју му је доделио председник Србије Александар Вучић.