Ратови звезда изнад Егејског мора

Грчке власти објавиле су да су турски борбени авиони и дронови, током прошле године, 11.000 пута повредили грчки ваздушни простор, као и да је, први пут, на небу изнад Егејског мора забележен блиски сусрет беспилотних летелица – турског "бајрактара" и грчког "херона".

Две летелице, како су навеле грчке власти, летеле су неуобичајено близу острва Хиос, чиме је, суштински, почела нова фаза трке у наоружавању која већ годинама оптерећује, ионако сложене, односе две државе.

Недуго затим, грчко министарство финансија одобрило је оквир за финансирање новог програма развоја беспилотних летелица, смишљеног како би та држава самостално произвела савремени борбени дрон с вертикалним полетањем и слетањем. У програму развоја грчке беспилотне летелице учествоваће министарство одбране, четири универзитета и центри за иновације.

Такав потез, суштински представља одговор на турски програм дронова "бајрактар", којима је Анкара, последњих година, заузела добар део светског тржишта беспилотних летелица.

Одмах после грчке одлуке, "бајрактар" је представио нови дрон назван "ДИХА", способан да вертикално полеће и слеће, те испуњава задатке извиђања и подршке трупама на земљи. Произвођач тврди да нови дрон има оперативни долет од око 150 километара.

Средином децембра, иста компанија представила је и дрон "кизилелма" дужине безмало 15 метара, који ће бити на млазни погон. "Црвена јабука", како у преводу гласи име новог дрона, направљена је како би се решили проблеми настали после одбијања Американаца да Турској продају авионе Ф-35 и комплете за модернизацију постојећих летелица Ф-16.

Производ "жеље Турске да има слободно небо", како је најављен овај пројекат, биће наоружан широким спектром пројектила ваздух–земља, противбродским ракетама, паметним бомбама, касетном муницијом и пројектилима за уништавање бункера.

Развој турских летелица, одмах, изазвао је још једну реакцију Грчке, која је за 400 милиона долара купила три дрона "MQ-9B" и пратећу опрему, намењену поморском извиђању и идентификовању могућих мета. Овај дрон, назван "си гардијан", или чувар мора, има долет од око 1.800 километара.

Атина, истовремено, преговара са Израелом о набавци ласерског система за борбу против беспилотних летелица "челични зрак", домета око седам километара. Овај систем су израелске оружане снаге већ испробале против дронова који су претходних месеци долетали са палестинских територија на Западној обали и у Појасу Газе.

Турски медији су у неколико наврата протеклих месеци јављали да је Израел тајно распоредио бар један овакав систем на острва недалеко од турске обале.

Уколико овај систем буде испоручен Грчкој, четири деценије пошто је тадашњи амерички председник Роналд Реган најавио развој ласерског наоружања намењеног борби против балистичких пројектила, програм "Ратови звезда" оствариће се изнад Егејског мора и то у тренутку високих тензија између Анкаре и Атине.

Осим израелског система, Грчка рачуна и на домаћи систем за борбу против беспилотних летелица, који се развија у склопу европског програма "Аладин".

Грчке власти навеле су да је током 2022. године 2.713 турских борбених авиона и беспилотних летелица у 11.000 случајева повредило ваздушни простор Грчке, односно двадесет пута више него пре десет година.

Додатни проблем у односима између ове две државе представља и уговор о продаји три "бајрактара" Албанији, што је грчки министар спољних послова Никос Дендијас назвао "покушајем ревизионизма на Балкану".

"Њихов циљ није само сарадња већ стварање зоне утицаја, што није у сагласности са европским перспективама и европским вредностима", рекао је грчки министар током недавне посете Тирани.

Трка у наоружавању на истоку Медитерана интензивирана је крајем јуна прошле године, када је Грчка објавила да ће ускоро од Сједињених Држава затражити испоруку вишенаменских авиона Ф-35, пише грчки Катимерини.

Атина је набавку нових авиона најавила усред све жешћих тензија с Турском, која је почела тестирање првог носача дронова у свету, брода "Анадолу".

"Анадолу", дуг више од 230 метара, највећи је ратни брод у историји Турске и први је носач дронова на свету. Суштински, преправљање овог брода у носач беспилотних летелица изнуђен је потез Анкаре, јер је првобитно планирано да Л-400 носи осам вишенаменских авиона Ф-35, али је Америка одбила да прода те летелице због контроверзне одлуке Турске да набави руске ПВО системе С-400.

Грчка је, прошле године потписала уговор о војној сарадњи с Француском, према којем ће за 4,4 милијарде долара добити три нове фрегате и још осам "рафала".

Турска пак рачуна на домаћу производњу наоружања, али и на модернизацију десетина борбених авиона Ф-16, која је била блокирана захваљујући напорима грчког лобија у америчком Конгресу.

Иако западне дипломате подизање тензија приписују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.