Могу ли десничари до договора о новој влади или ће Шведска ући у још једну постизборну кризу

Од парламентарних избора у Шведској прошло је тачно месец дана. Мандат за састављање нове владе добио је лидер Модерата Улф Кристерсон, пошто је десничарски блок освојио довољан број посланичких места за парламентарну већину.

Сутра истиче рок који је Андреас Норлен, председник Риксдага, дао мандатару Кристерсону за подношење извештаја о томе има ли подршку парламентарне већине за избор нове владе.

Упркос томе што се у току предизборне кампање, према порукама које су лидери слали, чинило да неће бити проблема у састављању владе, аналитичари сматрају да то ипак не иде толико брзо колико је уобичајено за шведске прилике.

И Кристерсон и остали лидери су током кампање поручивали да су сагласни око главних питања и да ће потешкоће у састављању владе неће постојати.

Међутим, сви су потценили неслагања, али се и није очекивало да ће разлике између Шведских демократа, који су постали друга странка по броју посланика, и Либерала бити толике да неће хтети заједно у владу. И даље се не зна које ће партије чинити нову владу.

На нову владу се 2018. чекало више од четири месеца 

После избора 2018. године било је потребно више од 130 дана за формирање владе. Иако се не очекује да ће овог пута формирање трајати толико дуго, већ је на другом месту по дужини трајања чекања на нову владу.

Кристерсон ће се сутра састати са председником парламента. Уколико буде тражио додатно време за формирање кабинета, аналитичари очекују да ће наићи на оштре критике, пре свега због економске, али и геополитичке ситуације у којој се земља налази.

Парламентарни систем у Шведској омогућава да се формира мањинска влада, тако што je за избор владе довољно да против не гласа више од 175 посланика, односно већина у парламенту. Тако је Магдалена Андерсон прошле године два пута изабрана за премијерку – за је гласало 117 посланика, против 174, док је уздржано било 57 од 349 чланова шведског Риксдага.

Притисак на Кристерсона расте, како због раста инфлације и подизања каматних стопа, тако и због раста цена енергената који изазива страх код Швеђана уочи зиме.

Кристерсон је током кампање обећао гласачима да ће до 1. новембра бити спреман модел за ограничење цене електричне енергије, али сада није сигурно да ли ће успети то да испуни, пошто је прошла готово половина октобра.

Притисак на Кристерсона је јачи и због безбедносне ситуације у Балтичком мору и сумње на саботажу гасовода Северни ток.

Уколико Кристерсон сутра преда извештај према којем је обезбедио подршку већине, Риксдаг би већ у петак могао да изабере премијера, а Кристерсон би кабинет могао да формира следеће недеље.

Шведска је последњи пут имала десничарску владу од 2006. до 2014. године, а Социјалдемократска странка, која је владала досад, од 1936. године није била део владе само пет пута.