Златна виза доноси профит европским земљама – зашто је Брисел одлучио да пооштри правила
Продају луксузних некретнина странцима многе државе одавно су препознале као начин да привуку капитал. Петнаест држава развило је програме такозваних златних виза које држављанима земаља које нису чланице Европске уније омогућује да куповином скупих станова и кућа стекну боравишну или радну дозволу, па и држављанство. И код нас је све више странаца власника непокретности, иако ми златну визу немамо. Пут до власништва отвара им принцип реципроцитета - односно билатерални споразум који је наша држава потписала са готово 70 земаља.
Грчка је златну визу увела пре девет година у време када се суочавала с великим финансијским проблемима. На основу ње страни држављани који поседују некретнине вредне више од 250.000 евра добију боравишну дозволу.
Већ 2017. цена квадрата је удвостручена. Сада влада у Атини размишља да границу подигне на 500.000 евра не би ли тако оборила цене некретнина.
"Kао један од разлога за повећања износа наводи се могућност да за повољнији износ странци купе некретнину у својој земљи. Ипак, раст цене некретнина не иде на руку ни једнима ни другима", рекла је Ивана Симић Апостолу из Атине.
"У оквиру ових последњих девет година колико је трајао овај програм отприлике 10.000 таквих дозвола је издато већином за инвеститоре из Кине, а затим из Русије, Турске, у мањем проценту из Ирана, Ирака и Авганистана. Што се тиче те врсте инвеститора који су куповали непокретности за боравишну дозволу већина њих није то куповала ради становања, заиста реалног боравка, нарочито је то пример за Кинезе", навео је Ристо Руковски, судски тумач из Београда.
Златне визе за куповину некретнина нуде и Ирска, Андора, Летонија, Бугарска. У Шпанији и Португалији уз боравишну дозволу златна виза доноси и радну дозволу, а на Малти и Kипру и држављанство.
Италија нема програм златних виза, али странци могу да купују некретнине на бази реципроцитета. Србија и Италија имају такав уговор и на основу њега је 18.000 наших грађана купило некретнину и обезбедило боравишну дозволу у Италији.
"У овом тренутку имамо 4.000 Срба које имају пребивалиште у Трсту. Дакле, иста су правила као и за италијанског држављанина који може да купи некретнину да би на њу регистровао боравиште и ту заиста и живео или купити другу некретнину која ће бити можда издавана туристима", рекао је Андреа Олива из агенције за некретнине у Трсту.
Србија има билатералне уговоре о реципроцитету са готово 70 држава
Ни Србија нема у понуди златну визу, али има билатералне уговоре о реципроцитету који регулишу стицање власништва непокретности, са готово 70 држава.
Процедура је да сваки странац који би да купи, на пример, стан у нашој земљи, треба да упути захтев Министарству правде и провери да ли постоји реципроцитет са његовом домовином.
"Доста купаца на нашем тржишту купује станове не да би живели у њима, већ их купују као вид штедње или инвестиције да би стекли капиталну добит. Такви инвеститори на развијеним тржиштима су обично на берзама, инвестирају на берзу. Код нас практично берза не постоји и уколико имате у стотинама хиљада евра бавите се својим послом, ви код нас немате другу опцију осим да купите стан", рекао је Небојша Нешовановић, директор за процене ЦБРЕ.
Протекле деценије, неке чланице Уније зарадиле су десетине милијарди долара продајући богаташима право на пребивалиште или држављанство, али су цене некретнина нереално расле у тим земљама. Зато је Брисел одлучио да се умеша, па је наредио да државе чланице пооштре правила за добијање златне визе.
Коментари