Експлозија војних буџета због рата у Ирану – притисак Трампа на Европу и захлађење односа са НАТО-ом

Свет је прошле године за наоружавање и друге војне потребе потрошио рекордних 2.887 милијарди долара, што је повећање од 2,9 одсто у односу на 2024. годину. Уредник емисије "Дозволите" Горан Јанићевић рекао је за РТС да ће САД тражити да Европа издваја више за одбрану, што ће се и десити, али вероватно неће достићи издвајање од пет одсто БДП-а. Истиче, такође, да председник САД Доналд Трамп јавно окреће леђа НАТО-у, али да то није права слика, већ порука за његово бирачко тело.

Горан Јанићевић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да су процене да су Американци и Израелци потрошили од 25 до 30 милијарди долара у противвредности муниције и друге опреме која се користи у рату у Ирану, који називају "ограниченом војном операцијом".

"Чињеница је да ће Министарство одбране САД за наредну фискалну годину тражити додатних 80 до 100 милијарди долара за допуну резерви муниције, попут крстарећих ракета, као и ракета за противваздушну и противракетну одбрану. То је први корак утицаја рата на војне издатке", истиче Јанићевић.

Притисак Трампа на Европу

Према његовим речима, подаци за Европу показују да највећи утицај има политика председника САД Доналда Трампа да свако треба да "поштено плати" своју одбрану, односно да је Америка већ издвајала довољно новца за заштиту Европе и да је време да Европа пропорционално повећа своја издвајања.

"Војске су током Хладног рата водили људи са ратним искуством, док сада имамо каријерне официре и политичаре који треба да победе на изборима. Жешће су дебате, али на крају увек уследи нови пројекат, набавке наоружања и повећање буџета. Европа ће наредних година повећавати војне буџете, али тешко да ће достићи пет одсто БДП-а", указује Јанићевић.

Говорећи о америчкој помоћи Украјини, Јанићевић каже да је Америка смањила подршку, али је није укинула, већ Трамп жели да "покаже зубе" Европи и поручи да је доста да САД издвајају огромне суме за војне базе и помоћ Кијеву.

"Окретање леђа НАТО-у"

Гост Јутарњег програма каже да је Трампово окретање леђа НАТО-у више јавно и декларативно, намењено бирачком телу, јер је амерички амбасадор у Алијанси бивши државни тужилац САД који ужива велико Трампово поверење.

"Трамп не би поставио тако важног човека у НАТО да му Алијанса није важна. Суштина његове политике је да се Русија бави Украјином, Европа Русијом, а да Америци остане остатак света, пре свега Кина", наводи Јанићевић.

Напомиње да су САД у борби за ресурсе и окупљају земље које имају ретке минерале, организују заједничке војне вежбе, што ће обележити америчку политику у наредном периоду.

Борба Кине и САД

Када је реч о Кини и Индији, Јанићевић каже да су мање милитаризоване у односу на издвајање новца за војску, као и њену бројност. Кинеске компаније, додаје, имају значајну улогу и у цивилној производњи.

"Кина, међутим, планира да парира Америци и да до 2035. године има девет носача авиона – тренутно их има три. Американци планирају десет, а незванично желе да тај број повећају на 12 и своје стратешке планове прилагођавају кинеским", закључује Јанићевић.

Јанићевић истиче, такође, да Немачка жели да има најјачу војску у Европи, док више за војску издвајају и земље које су ближе Русији, попут Пољске и Румуније, док Португалија, Шпанија, Италија, Холандија и Белгија немају велике војне буџете.

"На тржишту постоји и конкуренција европских компанија, што може довести до сукоба мишљења унутар Европе када је реч о наоружавању, а ту је и став према Израелу. Шпанија, на пример, не жели да купи Ф-35 јер Израел има велики удео у развоју и производњи тог авиона, па се окреће ка Турској", каже Јанићевић.