Oко: Краљица Елизабета – (н)и суверен, (н)и сувенир

Када је краљица ступила на трон, Британија је била колонијална сила, а затим је то престајала да буде. Хладни рат је био и прошао. Британија је ушла у Европску унију, остала готово 50 година, па изашла. За све то време, краљица није била ни само британски суверен, ни само британски сувенир.

Руководилац Центра за британске студије ФПН-а Слободан Марковић је у емисији Око рекао да након њене смрти Британци жале за симболичним јединством које тешко да ће бити поновљено.

"И за сентиментом значаја величине Британије у свету, посебно улоге коју је имала у првој половини 20. века... Дакле, Британија је владала светским морима. Њен отац Џорџ Шести владао је четвртином светског копна, а она је присуствовала наставку онога што се после дешавало - процесу деколонизације", рекао је Марковић.

Објашњава да је у свету дошло до велике промене, јер је Британија постепено губила дотадашњи утицај.

"Захваљујући њој (Елизабети, прим. ред.), захваљујући околности да је она остала на челу Комонвелта, да су остале појединачне значајне земље које су и даље њу признавале као свога челника, Британија је много лакше поднела тај цео процес него друге колонијалне силе", рекао је Марковић.

Краљица Елизабета је, истиче, остала симбол свега онога што је Британија некада значила.

Професор на Правном факултету и некадашњи амбасадор Србије у Великој Британији Дејан Поповић каже да је, током неколико сусрета са њом, имао прилику да се увери у то да је реч о особи која је била изузетно фокусирана на посао који носи њена функција.

На тај став утицао је први сусрет са краљицом приликом предаје акредитивног писма.

"Она је тад већ имала 83 године, али је оставила утисак даме која је била веома свежа и интелектуално веома прибрана, концентрисана, фокусирана на један разговор који би у начелу могао да изгледа рутински", рекао је Поповић у емисији Око.

Открио је да се присетила посете Београду 1972. године, где ју је угостио Јосип Броз Тито, као и на одлазак у ректорат где је добила златну плакету.

Питала га је, каже, помало иронично али добронамерно - који се сада језик говори у његовој земљи, пошто се тада, за време њене посете, говорио српско-хрватски.

Биле су то, каже, протоколарни контакти у које је уносила и дозу личног.

"Била је изузетно фокусирана на посао који је радила, изузетно посвећена улози коју је вршила. Њено главно наслеђе је осећај дужности, посвећеност круни и функцијама које je она у уставном систему Уједињеног Краљевства имала", рекао је Поповић.

Преиспитивање монархије - ад акта 

За младе - краљица Елизабета је питање преиспитивања монархије ставила ад акта, истиче историчар и докторанд на Универзитету Кембриџ Вукан Марковић.

"Она је толико дуго владала да је постала икона прошлог, а богами и овог сад века. Питање монархије стављено је ад акта за младе Британце. Они за њу везују читав комад историје којој припадају... Питање да ли треба мењати нешто у монархији она је ставила на паузу", рекао је Марковић.

Истиче да је краљица била икона целе нације, све оно што ту земљу чини "кул" и подсетио да је Елизабета Друга виђена и у друштву тајног агента Џејмса Бонда, али и цртаног лика меде Падингтона.

"Млади људи више је доживљавају као икону своје земље и симбола, него што проблематизују - као монарха коме се заклиње на верност", рекао је Марковић гостујући у Оку.

То ће се сада, додаје, можда променити са доласком Чарлса на престо.

И остали саговорници сагласни су да је управо мека моћ оно што чини британску монархију снажном. Професор Дејан Поповић подсећа да су и Елизабета, и њен отац краљ Џорџ Шести, али и деда краљ Џорџ Пети, поштовали правила да је управа у рукама владе и премијера, а да је круна инстититуција која гарантује континуитет.

"Није монарх у Уједињеном Краљевству неко ко ће одлучивати каква ће бити британска политика. То искључиво одређују парламент и влада, али она има улогу гаранта те уставне стабилности и кад год је долазило до одређене кризе у домену политике, када су се смењивале владе, постоји Бакингемска палата која служи да се обави трансфер власти на цивилизован начин у скалду са британским уставом", рекао је Поповић.

Међутим, додаје да је краљица имала способност да своје ставове исказује на тих и ненаметљив начин. Подсетио је да је предузела дискретне гестове када је требало да се краљевство дистанцира од апартхејда у Јужној Африци, те да је помогла британској влади да Јужноафричку унију искључи из Комонвелта.

Чарлс жели модерну монархију

Нови краљ жели модерну, ефикаснију, и монархију прилагођену човековој околини, јавља дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

За долазак на власт се дуго припремао. Бакингемска палата је реновирана и краљ намерава да у будућности буде отворена као музеј. Своје одаје краљ је свео на минимум.

Жели колективну управу краљевске породице, где тзв. "Седам величанствених" треба да обавља већину краљевских дужности - краљ, краљица супруга Камила, принц Вилијам и војвоткиња Кејт, али и краљеви брат и сестра, принцеза Ана и Принц Ендру са супругом.

Историчар Вукан Марковић каже да је тешко рећи како ће народ и историја посматрати Чарлса, иако је он најавио да жели да модернизује монархију и да редефинише питање финансирања круне које су пратили скандали.

"Сигурно да ће Чарлс морати другачије да поступа, неће имати ту врсту имиџа који је имала његова мајка", рекао је Марковић и додао да предстоји период преиспитивања монархије.

Кршење протокола - добар потез 

Краљ је већ прекршио протокол, када се поздрављао са грађанима испред Бакингемске палате, а то је, каже Марковић, одличан потез на почетку владавине. Подсетио је да су му и током посете Београду пришли грађани са којима се поздравио.

"Краљ Чарлс ће бити врло занимљива промена на британском трону, врло значајна промене", каже Марковић.

Посебне напоре је показао на заштити архитектонског наслеђа, а најавио је и да ће у неком тренутку променити своју титулатуру.

"Британски монарх је истовремено бранилац вере, односно 'бранитељ ове вере'. Он је рекао да ће да избаци одређени члан или можда да стави у плурал - бранитељ вера", рекао је Марковић.

Додаје да је док је био принц ослушкивао шта се све дешава међу Британцима и да се могу очекивати неке новине.

Говорећи о прошлости, разводу од принцезе Дајане и после тога њене погибије, Поповић је рекао да је било прилике да Чарлс поправи свој имиџ у јавности и да је потврда тога и то што је његова супруга Камила добила титулу - краљица пратиља, подсетивши да је супруг краљице Елизабете заувек остао принц.

"Чарлс има особину која га разликује од мајке у јавним наступима - понекада износи и своје личне ставове о питањима која су осетљива, нису политичка али су осетљива. Пре свега у домену архитектуре и заштите британског културног наслеђа", рекао је Поповић и додао да је Чарлс зауставио изградњу зграда које би то наслеђе наружиле.

Блискост са Православљем погодује Србији 

Принц наследник од Југославије и Србије Филип Карађорђевић рекао је за РТС да се, поред тога што су били у сродству, његов отац престолонаследник Александар познавао са краљем Чарлсом, са којим је у сродству. Да су ишли у исту школу, а да је током посете Србији у марту 2016. принц Чарлс посетио њихов краљевски двор, као и манастир Ковиљ где је у то време игуман био патријарх Порфирије.

"Принц Чарлс је повезан са Православном црквом, тако да се надам да ће то ојачати везе са Србијом генерално. Његов отац принц Филип је грчки православац и његова сестра је била сестра краљице Александре, тако да и ту постоји конекција... Постоји доста конекција које би требало да принца Чарлса, а сада краља Чарлса, приближе Србији и ја се радујем томе", истакао је принц Филип.

Марковић указује на то да је принц Александар ближи рођак са Чарлсом него са Елизабетом, јер та веза иде преко принца Филипа, његовог оца, који је члан грчке краљевске куће.

"Отац принца Филипа и деда последње југословенске краљице Александре су два брата", рекао је Марковић.

"Принц Чарлс је веома заинтересован за Свету гору, постоји једно удружење, то су Пријатељи Свете горе и принц Чарлс када је био у посети Београду имао је посебан састанак са Пријатељима Свете горе и патријаром Иринејем. Посебно је заинтересован за регион, зна о разним традицијама, али има посебно занимање за православље", рекао је Марковић.

Поповић прецизира да је садашњи краљ био дуго покровитељ овог удружења, те да су се у његовим резиденцијалним одајама одржавали њихови годишњи скупови.

"Принц војвода од Единбурга, отац принца Чарлса и супруг краљице Елизабете, прешао је у англиканску цркву из православља као грчки принц и веза са православљем је веома присутна и код њега и код садашњег краља", рекао је Поповић.

Напоменуо је да је, када је избио пожар у Хиландару, део средстава за обнову дошао из фонда британске краљевске породице.

Међутим, истиче да је ово више културолошко него политичко питање.

"Будућност српско-британских односа ће детерминисати политика коју воде Београд и Лондон, а ту су неки други играчи важни. За нас ће бити битно да имамо на британском престолу човека који познаје регион, зна шта је православље и шта је културни идентитет овог дела света", рекао је Поповић.