Контрола објеката након трагедије у Новом Саду – ко је дужан да санира оштећења

Годинама су грађани упозоравали на девастирани београдски Безистан. Иако је одговор надлежних био да не могу да интервенишу због нерешеног имовинског питања, после несреће у Новом Саду, тај простор је ограђен, а пролаз затворен. Црвена трака са упозорењем стављена је и на део подземног пролаза код Вуковог споменика.

Иако то није био случај пре 1. новембра, грађевински инспектори сада проверавају и објекте, односно јавне просторе у приватном власништву

"Надлежне градске службе обићи ће све јавне просторе и објекте у власништву Града. После Безистана и дела подземног пролаза код Вуковог споменика забранили смо пролаз у Булевару Михаила Пупина који води ка вртићу а који је угрожен због девастираних конструкција у приватном власништву. Апелујем на председнике скупштина станара да је њихова обавеза да брину о безбедности и стању објеката. Након што су код Безистана померане заштитне траке, позивам и грађане да се понашају одговорно", навео је Марко Стојчић, градски урбаниста.

Подносећи оставку на место министра грађевине, Горан Весић, је рекао да би многи проблеми на јавним објектима били избегнути да је донет нови Закона о критичној инфраструктури који предвидја обавезну контролу објеката.

"Да се у суштини одреде титулари свих инфраструктурних пројеката да се одреде који су то критични инфраструктурни објекти да се практично на бази тога свако преузме обавезу њиховог одржавања кроз време. Рецимо, налазимо се поред пилона ту је власник Град Београд значи његова обавеза би била одржавање самог моста, провера и све оно што је везано за одржавање. Исто се односи на Панчевачки мост, на путеве, на железнице, на све капиталне објекте, нафтоводе", рекао је Михајло Мишић, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Професор грађевинских конструкција Радомир Фолић каже да ми већ имамо закон који власнике односно кориснике обавезује да брину о објекту који користи.

"Зависно од значаја објекта, највећи размак специјалистичких прегледа које обављају одговарајуће институције, факултети, институти који су овлашћени за то је 10 година. То је прописано у техничким нормама, четири пута годишње да власник сам обавља прегледе и да интервенише ако има некаквих разлога. Код мостова је то три до пет година, код значајнијих објеката где се окупља велики број људи стадиона, железничке станице свакако спадају у то, ватрогасне станице, позоришта, биоскопи, школе то је учесталије", навео је професор Фолић.

И даље нејасно да ли је надстрешница реконструисана

Тај нови Закон о критичној инфраструктури третирао би одржавање постојећих објеката, не и тек реконстурисане попут новосадске станице. Да ли је на њој и надстрешница реконструисана – и даље није јасно.

"За надстрешницу не знам. Очигледно да је тамо додавано нешто, да су рађена некаква стакла. Међутим, то свакако надлежни органи треба да провере на који начин је то утицало на стабилност и безбедност", навео је Мишић.

"Пројекат изворни је био изванредан. То је диван пројекат и конструктивно и архитектонски. Проблем је био у управљању објектом и ових интервенција. Да ових интервенција није било тај објекат би трајао још 'охохо' колико. То одговорно тврдим јер то је моја струка", поручио је професор Фолић.

И док у Министарству грађевине кажу да истраге сличних несрећа у свету трају и 10 година, професори грађевинских факултета указују на више примера када су у дану несрећа хапшени пројектант, инвеститор и надзор.