Помоћ угроженим животињама у Делиблатској пешчари

Док се мирис паљевине још увек осећа у ваздуху, дивљач која је успела да побегне пред ватром остала је без природних извора воде и хране. На огољеним теренима суша сада представља подједнако велику претњу као и пламен.У акцију пружања помоћи одмах су ступили локални мештани и ловци. Цистерне, приколице и посуде од 300 литара свакодневно се довозе на терен како би се направила импровизована појилишта. У овим тешким условима, слога и брза реакција заједнице показале су се кључним.

"Код нас у секцији има око 100 ловаца. Па сад тако кад су суше, поготово сад како је био и овај пожар, кад животиње губе своја станишта, ми се трудимо да правимо што више појилишта, да носимо воде, хране... Хране колико-толико имају, али воде јако мало има. Ево како можете да видите, копамо рупе, укопавамо ове пластичне посуде и ту сипамо воде. Јуче смо урадили још три ова већа појилишта, а преључе смо на једно десетак места носили оне мале каце по 50 литара што стане у њих", каже Георге Борга, председник Ловачке секције Гребенац.

Трагови у песку потврђују да животиње већ долазе на нова појилишта. Како би им се омогућио потпун опоравак у овој кризи, пушке су потпуно утихнуле, а приоритети на терену из корена су се променили.

“Скупили смо се овде да колико можемо да изађемо, што би се рекло, дивљачи у сусрет са овим појилишта. Касније ћемо и са хранилиштем да кренемо у акцију неку да би могли да дохрањујемо колико можемо што се нас тиче. У нашем ловачком удружењу, конкретно Ловачком удружењу „Бела Црква", колико сам обавештен и Ловачко удружење „Вршац", сви су обуставили лов", каже Леонидас Мазаран, ловац из Гребенца.

Привремена забрана лова и импровизована појилишта дају дивљачи шансу да преживи најтежи период. У најтежим тренуцима за ово заштићено природно добро, човек и природа поново су постали савезници. Док се станишта полако не опораве, ови неуморни људи остају на терену - да напоје, прехране и сачувају живи свет који у овом тешком период зависи од њихове доброте.