У Србију сутра долази највећа светиња Свете Горе - Појас Пресвете Богородице

Кроз тешка врата манастира Ватопед, која се отварају дуже од миленијума 1186. године прошао је монах Сава. Замонашио се у руском манастиру Пантелејмон, а задивљен братством 800 монаха, највећом библиотеком и чудотовним реликвијама задржао се дуже од дванаест година. У Ватопеду је 1197. године дочекао и оца, монаха Симеона. Проширили су манастирски комплекс, оставивши трајно то сведочанство

„То су црква Светих бесребреника Козме и Дамјана и пирг, који су сазидали Свети Сава и Свети Симеон. Кула је изграђена 1197. године, када су Сава и Симеон доградили и цео горњи део манастира. Ова два светитеља су такође изградила болницу, у оквиру које се налазила и ова црква“, наводи јеромонах Тимотеј, манастир Ватопед.

У манастиру Ватопед чува се највреднија реликвија Свете Горе – Појас Пресвете Богородице, који је за вернике извор чуда и излечења физичких и психичких болести.

“Појас носи специјалан, надфизички благослов Богородице. Није то само класичан благослов, какав добијамо кроз иконе, него је благослов дела одеће, баш зато што га је правила сама Богородица. Као што сте видели, Свети појас је украшен златним нитима, које је извезла Царица Зоја, супруга Лава Шестог Мудрог, коју је појас излечио од тешке болести. И археолози нам сада кажу, да је та златна нит разлог зашто се све очувало две хиљаде година. Јер иначе камиља длака не би могла да се одржи до данас. Било је то са промислом Богородице“, истиче Архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопед.

Део Светог Појаса манастиру Ватопед поклонио је Византијски Цар Јован Кантакузин, док је други део дар Кнеза Лазара.

„Ово су свете реликвије, које имају везе са Србијом и Кнезом Лазаром који је страдао мученичком смрћу од Турака. У првом кивоту се налази део Часног крста, окружен моштима познатих светитеља: Светог Прокопија, Свете Светлане, Свети Козма и Дамјана. У овом малом кивоту поред је један део појаса пресвете Богородице, који је исто поклон Кнеза Лазара светом манастиру Ватопеду“, наглашава Јеромонах Кирило, из манастира Ватопед.

Старци манастира Ватопед поклонили су Сави стари пчелињак, који се налазио поред малог урушеног манастира Хиландарион. Хрисовуљом Алексија Трећег Анђела 1198. године Хиландар је поверен Сави и Немањи на власт и управу. На тим чврстим темељима и данас се негује веза два манастира.

„Заправо цела монашка популација Свете Горе јесте једно братство, али подељено у двадесет манастира. Међутим, односи који постоје између манастира Ватопеда и манастира Хиландара се вековима негују и та братска љубав која постоји између два наша манастира почиње монашким подвигом монаха Симеона и Саве у Ватопеду“, наводи Монах Јелисеј, из манастира Хиландар.

А управо на тим чврстим темељима монаштва Светог Саве и Светог Симеона развија се и негује љубав српског и грчког народа. Захваљујући томе ће по други пут у историји из манастира Ватопед, ван Грчке у Београд стићи највећа светиња Свете Горе – Појас Пресвете Богородице.