Персијски залив на ивици нове експлозије, да ли "пакс пакистана" може да засени амерички мир на Блиском истоку

На молбу тројице лидера заливских држава, амерички председник Доналд Трамп одложио је нови талас напада на Иран, свега неколико часова након што је донео одлуку да још једном распали по положајима иранске војске и Револуционарне гарде. На тај начин, ваздушни "блицкриг" који је Америка покренула раме уз раме са Израелом, дубоко је зашла у трећи месец.

Скуп и непопуларан рат, који Американци чешће називају Трамповом авантуром него смисленом стратегијом, у центар сукоба око Персијског залива, прво дипломатски, а касније и војно, упао је Пакистан, чији су војници, пилоти и специјалци прошлог месеца стигли у Саудијску Арабију.

Пакистанци су за одбрану саудијских нафтних поља и рафинерија одвојили 8.000 војника, 16 борбених авиона ЈФ-17, који су се прославили у прошлогодишњем рату против Индије, као и дронове и кинеске противаздушне системе "HQ-9".

Долазак Пакистанаца део је споразума од прошлог септембра, који суштински претпоставља да ће Исламабад ускочити у помоћ уколико се ова Саудијска Арабија нађе на мети каквог напада. Споразум је, пре свега, заснован на потенцијалној опасности од напада Израела.

Саудијска Арабија - Пакистанци уместо Американаца

Саудијци су се, од почетка рата, нашли на мети неколико стотина иранских ракета и дронова, при чему је у бази Принц Султан уништен амерички "авакс", док су погођена нафтна постројења Рас Тенура и Шајбах. Ови напади умањили су саудијску производњу нафте за више од милион барела дневно, а имали су разоран ефекат и на дугорочне инфраструктурне пројекте.

Процењује се да је Саудијска Арабија, после иранских акција, изгубила безмало 60 милијарди долара.

Долазак Пакистанаца, истовремено, представља јасан сигнал да власти у Ријаду верују да је регион Персијског залива значајно ближи ескалацији сукоба него трајном миру названом "пакс пакистана" о којем, опет, уз пакистанску помоћ преговарају Вашингтон и Техеран.

Фелдмаршал мира, Асим Мунир од Пакистана

Кључну улогу у преговорима преузео је фелдмаршал Асим Мунир, први човек пакистанских оружаних снага и омиљени ратник америчког председника Доналда Трампа.

Као миљеник Доналда Трампа, Мунир је последњих седмица ускочио у први план светске дипломатије покушавајући да, шармирајући председника САД, искористи утицај Исламабада у исламском свету и испослује прекид ватре у сукобу који прети да озбиљно уназади светску економију.

"Мој омиљени фелдмаршал", "велики ратник", "веома важан човек" или "изузетно људско биће", како га од уласка у Белу кућу назива Доналд Трамп, пакистански фелдмаршал најозбиљније рачуна да би га углед у муслиманском свету и наклоност америчког председника могле претворити у миротворца.

У Техерану, рачуна, слушаће га пажљивије него Катаране и дипломате из Омана јер на пакистанској територији нема америчких војних база и јер петину становништва те државе чине шиити.

Покушај уразумљивања и најаве освете

Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.

Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај "најмоћније особе у Пакистану", пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.

У том светлу, сматрају западне дипломате, Пакистан је животно заинтересован да се сукоби што пре окончају, због чега је, наводно, Трампу показао ковчег пун ретких минерала, који су, раније, разбуктавали машту америчког председника на Гренланду и у Украјини.

Широки наступ Пакистана укључује и улогу Трамповог преговарача Стива Виткофа у обнављању оронулог њујоршког хотела "Рузвелт", који је у власништву Пакистана. Средином фебруара, потписан је уговор којим ће Вашингтон и Исламабад заједнички обновити ово, милијарду долара вредно здање. Пакистанци су, додатно, предали Американцима једног од лидера Исламске државе и учланили се у Одбор за мир.

Техеран, у случају да рат буде настављен, очекује кратку и жестоку акцију америчке и израелске авијације, која би била усмерена директно на мете повезане са енергетском инфраструктуром.

Раволуционарна гарда ће, у том случају, узвратити дроновима и пројектилима по метама које ће нанети штету интересима друге стране. Пошто су америчке базе, још од првих акција Иранаца, потпуно испражњене, заливске државе страхују да ће Техеран циљати управо њихова нафтна и гасна постројења.

На тај начин, земље попут Кувајта, Катара, Саудијске Арабије и Емирата биле би усисане у вртлог рата, који још од краја фебруара, по сваку цену, желе да избегну.

Иранци, пак, ако је судити према наступима њихових аналитичара, мржњу покушавају да усмере махом ка Уједињеним Арапским Емиратима, па се на телевизијама често може чути да ће Техеран тамошње богаташе вратити у еру камила, или ако је потребно окупирати Абу Даби.

У последњем у серији паничних телефонских разговора, ирански министар спољних послова Абас Арагчи позвао је саудијског колегу Фејсала бин Фархала ел Сауда, са којим је разговарао о регионалној сарадњи.

Да ли ће сарадња укључити размену пројектила, у овом тренутку, највише зависи од Доналда Трампа, који мора да одлучи да ли ће наставити рат, или ће просто прогласити победу и напустити Персијски залив. Израелски авиони су, за сваки случај, спремни за нови напад.