Зашто је Милешева више од три века била место ходочашћа и охрабрења за све који су је посећивали?

"Свети Сава расу слова

као ратар жита нова

да нарасте знање ђаку

и узвиси главу сваку "

Стихове песме “Растао је дечак Растко” говори Хелена Танасковић ученица Основне школе „Растко Немањић" у Дежеви.

У осам столећа трајања велике лавре Милешеве, име и дело Светог Саве уткано је у сва збивања - од благослова братанцу, потоњем краљу Владиславу да баш ту сагради задужбину, преко градње, живописа и најзад, увођења Милешеве у сам врх српских духовних центара.

"Он је био присутан док се градио први део цркве, први део је гробна црква краља Владислава и он је био присутан у осликавању фресака. Када је одлазио други пут у Свету земљу, то је било 1234. испоставља се да је Свети Сава крунисао Владислава за краља у Жичи и помазао и отишао у Свету земљу, у повратку, уснио је у бугарском Трнову. Свети краљ је за то сазнао и гради овај део у ком се налазимо у овој припрати цркве милешевске, а иначе је гробна црква Светог Саве", наводи мати Параскева из манастира Милешева.

Дипломатским напорима и родбинским везама, краљ Владислав је успео да од таста, бугарског краља добије дозволу да мошти стрица пренесе у Милешеву.

"Више од три и по века мошти су почивале у манастиру Милешева. Зашто је то важно. Зато што је непосредно уз Милешеву ишао и један пут са запада на исток којим су ишле и дипломатске мисије, захваљујући чињеници, захваљујући моштима Светог Саве Милешева постаје култни манастир”, наводи Драгиша Милосављевић, историчар уметности.

Међу онима који су походили и даривали манастир посебно су његовим градитељским складом, фрескама и богатом ризницом били задивљени немачки и италијански путници. Светској уметничкој јавности лепоту живописа открио је знатно касније у 19. веку Артур Еванс тврдњом да европска ренесанса не почиње од Ђота већ у Милешеви. Осим светски познатог Белог анђела, портрети Немањића су такође изузетни, посебно Савин лик.

"Мислимо да је његов портерт овде најреалистичнији од свих портрета, јер он је урађен у више цркава и манастира, али да је овде, ако могу да кажем, да су га сликари видели и да су радили по живом моделу, без обзира што он има нимф, односно ореол око главе, Милешева је осликавана годину две после његове смрти, од 1235. године", каже Мирко Малешић уредник ликовног програма Дома културе Пријепоље.

У Милешеви се чува штап, делови ковчега и рука Светог Саве, живо је сећање, мисли и трагови у времену. Синан паша је мошти Светог Саве спалио на Врачару. Предање каже да се тада подигао облак до неба и његов пепео расуо свуда по српској земљи, као завет.