Кад коњаници растерају зло – како изгледа вијање Малог Божића у Руми

Четрнаести јануар у Руми је обележен традиционалним обичајем , такозваним „терањем“ или „вијањем“ Малог Божића. Певајући „Рождество твоје,, улицама Руме прошло више од стотину коњаника из читавог Срема.

Дани Божића у кући породице Брзован, сарача из Руме, чекају се са посебним узбуђењем. Двадесетосмогодишњи Александар, војвода је у поворци коњаника за обичај терања Божића. Припреме почињу од раних јутарњи сати, а опремање војводе и коња Јоце прати верни пас Чапа.

„Седми и 14. су буквално два дана у години за које ми живимо. Није сад да узјашемо, да се зове да смо узјахали. Форсирамо ту причу да вратимо те неке старе вредности. Долазе нам гости из Хрватске, долазе из Црне Горе, гости из Босне", каже Александар Брзован из Руме.

Обичај да коњаници свраћају у сваку кућу, где је домаћин отворио капију, како би честитали Божић и пожелели добру годину и напредак, у Срему траје деценијама, а терање Малог Божића организује се четврти пут.

Наравно, овај обичај има једну социјалну компоненту, друштвену функцију, да су некада јахали момци, приспели за женидбу, који би одлазили у куће где су биле девојке за удају, тако да је то био један од првих тренутака, при том неком упознавању и евентуалном склапању брака. Наравно, данас не јашу само момци, видимо да има доста и девојака“, наводи Јелена Аресеновић, кустос-етнолог из Завичајног музеја Рума.

Војислава Срдић из Руме додаје: „На овај дан зовемо пријатеље из разних места, који долазе, да обележимо овај празник, да обележимо ову традицију и просто, да се дружимо! Да обележимо један српски празник.“

„Можемо почети са Христос се роди! Ово је мени можда и најсретнији празник. Мени. Ево погледајте ову омладину – то су све нови коњари, све су млади момци, 34, 35 година. Значи да ће будућност бити и даље добра“, истиче Милан Шушњар из Руме.

За бројне учеснике и госте, заљубљенике у коње и народне обичаје, ово је посебан дан. Први домаћин код кога су свратили има само 20 година.

„Веома сам узбуђен и срећан што баш прво у моју кућу коњаници долазе и веома ми је велика част да заменим свога оца“, наглашава Румљанин Немања Кашић.

Парадом кроз сокаке, песмом, здравицом и буком, попут предака, сремски коњаници отерали су све што је зло и старо у намери да овај обичај уврсте у национални регистар нематеријалног културног наслеђа.