Крушевац: Како сачувати новогодишње јелке?

Јелка је универзални симбол празничне радости.Асоцира на топлину и заједништво. Лампиони, куглице, звездице, различити украси буде лепа осећања.

Креације су све маштовитије. Право новогодишње зимзелено дрво последњих година мењају вештачке јелке. Ипак има оних који су остали верни традицији, али на срећу са еколошком свешћу.

"Нема ништа лепше од праве живе јелке, али јелке која би наставила да живи и после доношења у кућу, то је најбоља опсција“, каже анкетирана Крушевљанка. Друга додаје: „Традиционално китим природну јелку, а после празника је засадим у двориште."

Природне јелке се могу купити у Јавном комунално предузећу и Шумском газдинству.

„То су јелке које ми овде вадимо са бусеном. Један део садимо у саксије, један остаје у бусену да наше муштерије могу да изаберу, могу и да донесу саксију да им ми овде посадимо“, наводи Славица Маринковић, руководилац Стакленик ЈКП Крушевац. Додаје и да мора да им објасни како да сачувају јелке кад их унесу у своје просторије. „Не смеју да буду близу грејног тела, не сме да буде висока температура у стану и морају да их поливају сво то време док буде у стану, јер знају да буду од Нове године до Српске Нове године једно 15-так дана у стану и морају обавезно да се поливају да не би јелке одбациле иглице“, наглашава Славица.

Додаје: „Када се заврши Нова година, када се раските јелке немојте да бацате, или их посадите у двориште или испред зграде, или ако имате терасу изнесите на терасу поливајте и прихрањуте. Сачувајте за следећу годину. Ако немате ни ту могућност, онда позовите нас, ми ћемо да дођемо, да је преузмемо, посадимо у граду на нашим зеленим површинама да та јелка настави да живи и расте и улепшава овај наш град."

Зоран Живанчевић, шеф Шумске управе Расина каже да је у понуди смрча у две величине - од 70 до 100 цм и од - метар до метар и по. „То су новогодишње јелке са заштићеним кореним системом. Некада смо имали и сечене и са бусеном, међутим сада практикујемо само продају са бусеном да би могли ту јелку да искористимо да је засадимо да колико толико допринесемо природи, да је вратимо у њено првобитно станиште“, истиче Живанчевић.

На овај начин новогодишње дрво без ког су предстојећи празници незамисливи наставиће да живи.