Зрењанин: Фестивал чесница и божићног хлеба

Хлеб спаја и заједнички је именитељ у културама свих европских народа. Посебан значај имају обредни хлебови, попут божићне чеснице која се у разним облицима вековима појављује на трпези. Фестивал чеснице или обредног божићног хлеба ове године се у Србији одржава трећи пут и током децембра ће окупити домаћице у Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бања Луци. Караван је почео у Зрењанину, где свако село и средина имају свој рецепт за чесницу.

“Обично се прави округла чесница као точак да би се стално вртила укруг. -А састојци, увек посни? - Увек, увек су посни, мада сад већ неко и прави са маслацем и друго, али углавном су посне”, каже Марија Вечански из Боке.

“Бесквасно тесто, значи без квасца, вода, брашно, умеси се и онда се то украси не као данашње, на пример ове славске погаче и то, него буквално неки мали са истим тим тестом урађени ти детаљи”, наводи Мирјана Дангубић из Сечња.

По чему су банатске чеснице су баш посебне објашњава Слађана Дулијан из Зрењанина“ „Зато што су сочне, пуне ораха, сувог грожђа, смокви, меда, шећера, ето! Оне се заливају приликом печења одмах и онда добијају ту сочност.”

Фестивал божићног колача „Чесница" покренула је Канцеларија за културну дипломатију са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница.

“Зрењанин и целокупна ова регија у ствари је срце те мултикултуралности, преплитање култура, преплитање идентитета и то се заиста види на овим трпезама, види се то благо преливање од немачке, русинске, пољске, српске чеснице, свих божићних колача”, каже Др Гордана Бечић, УГ Канцеларија за културну дипломатију.

У необични фестивал чесница укључени су и етнографска одељења музеја и установе културе градова домаћина, а манифестацију осим гастрономског дела прате и научна предавања о хлебу и традицији.