Како олакшати укључивање у живот особама са церебралном парализом

Уз све препреке које им свакодневно живот доноси задржали су ведрину, лепе теме и љубав за уметност коју су прерточили у слике било да је у питању лични избор или радна терапија.

“Ја искључиво цртам природу, то јест пејзаже и морске мотиве”, каже Бојана Славковић.

На питање да ли воли да слика Милан Џакула одговара: “Да, и то ми испуњава дан и све, значи баш волим сликати”.

Заједно, у Удружењима и Савезу који постоји пола века, уз подршку волонтера је лакше.

Љубинка Боризовски пословна секретарка Удружења за церебралну и дечју парализу истиче да су за тих 50 година створили мрежу организација широм Србије, од Суботице до Врања. “Окупили смо негде око 6 хиљада особа са церебралном ид дечјом парализом. Кад узмете да су том проблематиком повезане и породице, значи да је реч о неких 20 хиљада људи”, додаје Боризовски.

Србија без баријера циљ је ка коме се полако померају границе - да се њима и свим другим особама са инвалидитетом олакша живот, да буду примећени. То је посао и за министарство и локалне самоуправе.

“Рушимо те баријере и за музеје и за скупштине и општине, значи ради се стварно на томе”, наводи Јулијана Станисављевић, сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, борачка и социјална питања.

“Посебно смо поносни на чињеницу да смо прошле године добили награду за приступачност града Ужица када је у питању јавни превоз”, каже Слободан Грбић, члан Градског већа Ужице за социјалну политику.

Подршка друштва и сваког појединца је значајна колико и институционална.

“Сви заједно треба да радимо на томе да будемо првенствено хумано друштво, да будемо осећајно друштво које ће разумети потребе људи који неке ствари не могу сами да обаве”, истиче Ана Ђокић Удружење за церебралну и дечју парализу Ужице.

Уз праву подршку, која није ограничена само на недељу солидарности, могу да покажу и развију и своје таленте што су потврдили и малом златиборском изложбом.