Копали темељ за цркву пронашли праисторијску хумку

Део имања, звани Црквине, Мутавџићи деценијама уназад, нити су обрађивали, нити су ту, на светој земљи како кажу,  стоку пуштали.

„Црквина, ево ти нође био вашар, народ овде долазио, причишћивао се, венчавао се... Била дрвена црква, кажу да су је Турци запалили“ присећа се Рада Мутавџић из Сеништа код Нове Вароши.

И трагом предања о цркви из 14. века, археолози ужичког Народног музеја, уз подршку Министарства културе, почели су ископавања и први налази, део керамичке посуде, бронзана наруквица и камени привезак су их одвели у праисторију.

„Можда већ неки други дан смо дошли до закључка да се ипак ради о праисторијској хумци на основу овог каменог плашта и наравно недостатка архитетктуре која би захтевала да је црква брвнара... Требало је да се појави архитектура и онда су нас свакако изненадили налази који указују да се ради о праисторији, односно о бронзаном добу“, истиче Марина Котарац, кустос Народног музеја Ужице.

Сакралне хумке у том периоду увек су биле кружног облика, покривене каменим плаштом како би душе покојника биле везане за камен, кажу археолози.

„Тај бели камен је уствари тај праисторијски камени плашт са којим је била цела хумка покривена. Када додјемо до плашта у овом сегменту, треба добро да се ишчисти, да се камен лепо избели, да се види његова структура, да се фотографише, исцрта и онда долази онај најзанимљиви део – скидање плашта, тј. камена, и сво оно до чега треба да додјемо је оно најузбудљивије. То је сакрална архитектура, логично да очекујемо скелет“ наглашава Радмила Јовић кустос Народног музеја, Ужице.

До краја октобра археолози ће радити на ископавању југозападне четвртине хумке, а наставак истраживања првог праисторијског локалитета у Сеништу,  планиран је за наредну годину, док мештани додају да им предање налаже да у Црквинама саграде храм.