Седам деценија румунског КУД "Лућафарул"

Деценијама су се у редовима КУД-а смењивали малди и стари, чувари традиционалних песама и игара, театра и књижевности. Овако су, пре десет година обележили јубилеј. Спремни су да у априлу, на 70-огодишњицу основања, публици представе своју културу.

„Очекујемо да ће клинци очувати ту традицију, тако што ће они доћи овде и тако сачувати понос румунског народа, јер све мање је нас. Јер доста људи напушта и земљу. Надамо се да ће у будућности бити добро", каже Јон Граор, председник КУД-а Лућафарул Вршац.

„Мени је било то важно јер је ту много омладине прошло, на хиљаде њих је прошло кроз ове просторије. Ту су биле и цуре и дечаци и моја генерација и старија генерација и ја сам ту остао и правио сам форшпиле из Румуније ту, пошто смо имали са њима, тако смо имали разне активности заједно и учио сам од дувача из Румуније, пошто су они најбоље ту, у овом делу, они су најбољи саксофонисти и тако. Прошло је 40 година, ја сам ето још ту", каже Илија Вину, члан КУД-а Лућафарул.

Више од тридесет малишана данас је активно у друштву чије се чланство последњих година осипало. Радује чињеница да редове фолкораша, у последње време, све више попуњавају малишани.

„Што више активности да се уради, да се ради са децом, због тога што све мање деце има, и све мање нас има на овим просторима. Анимирамо их тако што је превасходно дружење у питању. Што више деце да буде на једном месту, да се друже, због путовања, због упознавања румунске културе и румунског фолклора, пошто је у школи све мање деце има на румунској настави који похађају румунску наставу. Има доста деце румунске националности који су уписани у српском одељењу и онда и њих некако покушавамо да привучемо у КУД да се упознају са културом и традицијом Румуна", сматра Милош Ђан, члан УО КУД-а Лућафарул.

У Србији постоји више од двадесет културно-уметничких друштава која негују румунску традиционалну културу. Највише их је натериторији Војводине. Миграције и асимилација учинили су своје.

„Било нас је много више, били смо много активнији, зато што су времена била другачија, било је много више деце. Тада смо били побраћени са једним КУД-ом из темишвара, па смо нон стоп одлазилио код њих и они код нас и то је било веома добро искуство, упознали смо њихов начин рада, као што су они упознали наш начин рада. За будућност желимо да ову нашу децу коју имамо сада, ито тако водимо на тамо и да њихова деца дођу код нас", објашњава Марина Жука, кореограф у КУД-у Лућафарул.

„Пре је било више активност, више омладине, више свега. Другачије се живело. Можда сада ова криза, ови ратови и све то. Много је нас отишло са овим ратовима у иностранство деведесетих и више се није вратило. То би сада било бар више хиљада ту који су имали децу 16, 17, 18 година, када би дошли ту. Можда и млађих. Некада је било пуно, сада се све то своди на пар њих, пар десетина овде у Врсцу", каже Илија Вину, члан КУД-а Лућафарул.

Упркос томе, планова има. Иако раде у скроним условима, ентузијазма не недостаје. Тако дочекују предстојећи јубилеј.

„Визија у будућности је да средимо мало ове просотрије наше и надамо се да ћемо успети у томе. Што нешто од средстава из Румуније, нешто надамо се од наше државе, можда и локална самоуправа, град и очекујемо да имамо све више деце да они добровољно долазе овде, да заволе фолклор, музику, такође и спорт", каже Јон Граор, председник КУД-а Лућафарул.

У Србији данас живи близу тридест хиљада чланова румунске националне заједнице. Као факултативни предмет, румунски језик изучава се у неким школама у Војводини и источној Србији.