Органски производи са југа на европском тржишту

Када су пре петнаест година пољопривредници из блачког, куршумлијског и бруског краја почели са производњом органске хране и основали Удружење воћара нису могли ни да претпоставе да ће за њиховим производима бити велика тражња на европском тржишту. 

"Удружење за фармере је од пресудног значаја, пре свега што је бављење пољопривредом за њих основни извор прихода, а са Удружењем могу заједно да наступају на европском тржишту", објашњава Братислав Миленковић, произвођач из Магова код Куршумлије. 

"Они брину о пласирању робе, налажењу купца, дају нам савете о заштити биља. Много нам је лакше", каже Горан Илић, Удружење воћара "Топас" из Блаца.

Пошто је реч је о одрживој производњи која доприноси здрављу људи и очувању животне средине комплетан пут производа је контролисан. На њиви се проводи 12 сати, све се ради ручно, од копања, преко орезивања, до заштите.

"Заиста је теже бавити се органском производњом али ипак ми смо се на то већ навикли  и нама је то већ уносан посао", задовољан је Крста Миленковић, произвођач из Батота код Бруса.

Да је већа зарада, уверио се и Предраг Мијатовић из Ботурића, који наставља породичну традицију бављења пољопривредом, али искључиво на органски начин. Ово му је донело и већу зараду од које је саградио нову хладњачу. 

"Капацитети ове наше хладњаче су 1200 тона замрзнутог воћа. Деведесет посто прерађене робе завршава на тржишту Европске уније''. каже Предраг Мијатовић, произвођач из Ботурића. 

И у Прокупљу виде шансу у органској производњи, па су буџетом предвидели три пута више средстава за подстицај производње здраве хране.

"Зато смо се ми определили да помогнемо нашим пољопривредним произвођачима не само за органску производњу него и за брендирање и за сертификацију и за заштиту географског порекла'', истиче Мирољуб Пауновић, заменик председника Општине.

Држава је путем субвенција последњих година позитивно утицала на оживљавање овог начина производње и све озбиљније коришћење природних потенцијала.