Оживљавање сећања на салаше, чарде, свирце и снаше
Током двадесетог века војвођански салаши су прошли пут од породичних економских јединица, преко законске забране њихове градње, до савремених фарми које послују у салашарским условима. Историји салаша у 20. веку истраживали су стручњаци Музеја Новог Сада и приредили изложбу у више војвођанских градова.
Са једног од ретких узвишења у Мужљанском риту код Зрењанина, види се двадесетак салаша. Опстају јер је кроз рит прошао пут и спроведена струја.
Санел Топчагић изградио је нову кућу где живи и шталу за четрдесет крава. Сматра да будућност салаша није у етно-туризму већ у стварању производа органске и здраве хране:
"Људи то почињу то да траже. Није још толико на цени ово јаје, ово млеко, ово месо, али осећају се нека померања. Да бар постоји нека повећа потражња за таквим производима, а на овим салашима је малтене идеално да се тако нешто произведе."
Честа слика салаша је да су то идилични објекти ушушкани у багремов шумарак. Истраживачи Музеја Новог Сада који су приредили изложбу о салашима наводе да је то погрешно виђење. У првој половини 20. века салаши су били груписани, а салашари су имали богат друштвени живот.
"Није било тако како ми данас видимо салаше, врло усамљене у атару", истиче Весна Недељковић Ангеловска из Музеја Новог Сада. "Својевремено су ту били и млинови и споровозни воз ‘ћира’ који је ишао колосеком уске пруге, железничке станице, чарде, кафане, свирци у време када се не ради на њиви. Много времена за доколицу, за дружење и много, много рада, па самим тим и много плодова тог рада."
Салаши су током протеклих сто година нестајали због спајања са селом, аграрне реформе, законске одредбе о забрани градње кућа у атару, комасације. Салашари се последњих година жале на честе крађе, због којих им се не исплати да макар повремено бораве и раде на салашу, па старији објекти, руинирани полако пропадају.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар