Челић за РТС: Пресудом у Хагу нико није добио задовољење правде, први пут другачије светло на догађаје на КиМ

Хашим Тачи и још тројица бивших команданата такозване ОВК осуђени су јуче у Хагу на укупно 81 годину затвора. После пресуде уследили су нереди и у Хагу и у Приштини. У Хагу су се демонстранти сукобили са полицијом. Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима. У Приштини су присталице ОВК гађале просторије Еулекса и привремених институција.

Председник Управног одбора Координације српских удружења породица несталих и убијених, доцент Правног факултета Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици Душко Челић истакао је да долази из породице жртава с Косова и Метохије.

Његов старији брат је, како је рекао, киднапован 14. јуна у Приштини, а тек након три године породица је сазнала његову трагичну судбину. На питање да ли је очекивао овакав исход суђења, одговорио је да његова очекивања нису била велика.

"Колико је Ивана, Милана, Зорана, Драгана, на стотине других и њихових породица добило задовољење правде јучерашњом одлуком суда? Рекао бих – нико", навео је Челић, додајући да оптужница није обухватила највећи део злочина над Србима.

Подсетио је да је од 1998. до краја 1999. године убијено више од хиљаду Срба, а киднаповано више од девет стотина, при чему су најбројнији злочини почињени управо после 10. јуна 1999. године, период који, како објашњава, ова оптужница не покрива јер су тужиоци и судије сматрали да након успостављања мира на Косову и Метохији не може бити речи о ратним злочинима.

Подсетио је и на налазе Саветодавног већа за људска права Уједињених нација (УНМИК), који су утврдили одговорност УНМИК-а и КФОР-а за бројна киднаповања и нестанке Срба након 10. јуна 1999. године.

Први пут другачије светло на догађаје на Косову

Говорећи о самој пресуди, Челић оцењује да утисци нису једнозначни.

"Ово је по први пут да се баца једно другачије светло на догађаје на Косову и Метохији. До сада смо имали црно-белу слику – Срби су били на страни црне слике, а Албанци на белој, доброј страни. Овог пута имамо неке нијансе које бацају сенку на овој страни, условно речено белој", појаснио је саговорник РТС-а.

Управо у томе види и разлог реакције албанског јавног мњења – по први пут се, како каже, говори о организованим, систематским кривичним делима људи који су били на самом врху пирамиде такозване Ослободилачке војске Косова, чиме се негира теза да је реч била о обичној герили. Подсетио је и на случајеве Лимај и Харадинај, у којима су, како наводи, мистериозно нестајали сведоци, оценивши да опструкција правде сама по себи указује да "нешто ту није у реду".

Двоструки стандард Хага и Приштине

Осврћући се на изречену казну – сто година мању од максимално тражене за сву четворицу – Челић је указао на паралелу са суђењима у Приштини, попут случаја "Бањска", где је за наводну оружану побуну и четири жртве (три српске, једна албанска) изречено две доживотне казне и једна од тридесет година.

"Овде, колико знамо, имамо око три стотине жртава, преко деведесет шест убистава, а имамо казне двадесет пет и ниже од тога, што говори о једном, најблаже речено, двоструком стандарду када је реч о суђењу", навео је Челић.

Оценио је да је реч о неуједначеном стандарду и Хага и Приштине – "када су оптужени Срби, стандард је један, а када су оптужени Албанци, други, без обзира на тежину кривичног дела".

Реакције на пресуду не изненађују га, будући да се, како каже, у Приштини од 2008. године гради јавна политика по којој је такозвана Ослободилачка војска "недодирљива", наводећи пример бившег градоначелника Звечана који је кривично гоњен јер је критички коментарисао догађаје у Рачку.

Осврнуо се и на нападе на зграду Еулекса, објашњавајући да је та мисија, за разлику од привремених институција, једина међународна мисија са извршним мандатом у кривичним стварима, која је пружала логистичку подршку Специјализованим већима у саслушавању сведока.

"Да није Еулекса, вероватно не би било ни ове јучерашње првостепене пресуде", истакао је Челић.

Упитан какав очекује коначан епилог, с обзиром на то да обе стране имају право на жалбу, Челић је подсетио на негативно искуство из праксе Хашког трибунала за бившу Југославију у предмету "Олуја", где је Анте Готовина у првом степену осуђен на двадесет година, да би у другостепеном поступку сви оптужени били ослобођени.

"Бојим се да су и ове јучерашње демонстрације, и у Хагу и у Приштини, у функцији притиска већ сада на Апелационо, другостепено веће", упозорио је саговорник РТС-а.

Без злочина против човечности – злочини застаревају

Челић је посебно указао на то да пресуда обухвата ратне злочине, али не и злочине против човечности, што сматра кључним проблемом. Објаснио је да без те квалификације кривична дела почињена након 10. јуна 1999. године, попут отмице његовог брата, практично представљају "обична убиства" и "обична киднаповања".

"То значи да гоњења за та кривична дела застаревају, да се никада неће моћи достићи овоземаљска правда за та кривична дела. Да су потпадала под ратне злочине, она не би застаревала", навео је Челић.

Подсетио је и на налаз Клинта Вилијамсона, шефа специјалног истражног тима формираног 2011. године након Дик Мартијеве резолуције Савета Европе, који је 2014. утврдио да је такозвана Ослободилачка војска Косова плански етнички чистила читаве пределе Косова и Метохије од Срба и других неалбанских заједница. Тај налаз, међутим, тада није имао процесно-правну вредност, а шест тачака оптужнице које су се односиле управо на злочин против човечности на крају су отпале из пресуде.

"Ми који смо тада доживели све што смо доживели 1998. и 1999. знамо да су Срби страдали, нажалост, само зато што су били Срби", закључио је Челић.

Очекује даљи притисак на Србе

На питање да ли очекује да се отворе нови поступци, с обзиром на то да се у пресуди помиње још шест или седам имена учесника "заједничког злочиначког подухвата" који нису оптужени, Челић је рекао да то није искључено, али да не очекује шире ширење кривичне одговорности, управо због искуства с двоструким стандардима.

Упитан очекује ли нове немире, Челић је оценио да пресуда неће довести до суочавања с прошлошћу у албанском друштву.

"Албанско друштво ће остати можда још чвршће на позицијама да је неупитна прошлост такозване Ослободилачке војске Косова – на томе се гради нов идентитет такозваног Косова. Не очекујем масовне немире, али очекујем, бојим се, једну још жешћу, системску притисак на Србе и њихове преостале институције на Косову и Метохији", закључио је Душан Челић, доцент на Правном факултету у Косовској Митровици.