Здравствене медијаторке повезују Роме са лекарима

У 60 општина у Србији ради 85 ромских здравствених медијаторки. Њихов задатак је да повежу ромску заједницу са здравственом службом, да едукују људе, воде евиденцију о њиховом здравственом стању.

У 60 општина у Србији ради 85 ромских здравствених медијаторки. Оне повезују ромску заједницу са здравственом службом, обучавају људе, воде евиденцију о њиховом здравственом стању.

Све медијаторке су жене, све говоре ромски језик, а ангажује их и плаћа Министарство здравља.

Снежана Ристић, из ромског насеља у Јагодини већ седам година ради као здравствена медијаторка.

Она има потпуну слику и прецизну евиденцију о свим ромским породицама у околини, ушла је у сваку кућу, познаје свако дете и поносно истиче да је многима спасила живот, јер их је натерала да оду лекару или да вакцинишу децу.

Снежана Ристић, ромска здравствена медијаторка, каже:

„Деца су вакцинисана сва у комплету, труднице редовно иду код лекара, успела сам да чак и старије госпође имају изабраног гинеколога и да повремено обиђу гинеколога и што је најважније превентивне прегледе раде."

После почетних отпора и Роми у насељу схватили су колико им заправо Снежана помаже.

Душко Петровић, становник ромског насеља, наводи: „Све што је било у њеној моћи она нам је помогла и за личне карте и за Ђорђа за документ за туђу негу и за све нам је помогла"

Пошто су досадашња искуства изузетна Министарство здравља решило је да повећа број здравствених медијаторки на терену.

У току је обука још 26 младих Ромкиња за исто толико општина у Србији.

До сада је кроз рад медијаторки евидентирано близу 90 хиљада пунолетних Рома и 52 хиљаде малишана.

Драган Ђорђевић, координатор програма ромских медијаторки, каже:

„Као што имају своја права они имају и обавезу, они су обавезни да морају да буду у здравственом систему и да морају да се лече.Ту смо ми да им помогнемо и да им приближимо здравствени систем, јер ми смо једна веза која се дешава измедју насеља и здравственог система."

Статистике кажу да је животни век ромске популације у просеку 10 до 15 година краћи у односу на остатак становништва.

Критична су такозвана картон насеља, где је хигијена на најнижем нивоу, а ризик од обољевања изузетно висок.

Сва насеља и све породице обиће ће медијаторке, да за почетак имају лична документа и здравствене книжице, а затим и свог изабраног лекара, гинеколога или педијатра.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 08. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом