Чаушић: Ватрогасци и спасиоци су тихи хероји, пред нама све екстремније ванредне ситуације

Лука Чаушић је, гостујући у Јутарњем програму, захвалио председнику Србије и држави на одликовању, истичући да је за припаднике Сектора највећа обавеза да свој посао обављају још преданије.

"И потпуно сам искрен када кажем да тај орден припада свим припадницима Сектора за ванредне ситуације који се свакодневно боре са ванредним догађајима", рекао је Чаушић.

Навео је да припадници Сектора током године имају десетине хиљада интервенција и да спасавају на хиљаде људи.

"Ватрогасци и спасиоци су тихи хероји који сваки дан заслужују поштовање и пажњу", истакао је гост Јутарњег програма.

Делиблатска пешчара – најтежа интервенција

Говорећи о пожарима током лета, Чаушић је рекао да је интервенција у Делиблатској пешчари била најтежа, не само ове сезоне већ, како је навео, вероватно и у каријерама многих искусних ватрогасаца-спасилаца.

"Капацитети су били веома напрегнути, људи исцрпљени, а опрема је отказивала", рекао је Чаушић, описујући услове у којима су припадници Сектора радили током тешке пожарне сезоне.

Посебно је истакао неприступачност терена у Делиблатској пешчари, где је песак отежавао употребу возила и радних машина.

"Не само зато што је густа вегетација, већ зато што је то буквално песак као у пустињи. Ниједно возило не може да приђе. Не можете да нападнете пожар, да кажем, радним машинама, па да му приђете да га гасите", навео је Чаушић.

Према његовим речима, припадници Сектора покушали су да примене све познате тактике гашења пожара.

"Покушали смо да применимо све познате тактике које су нам биле на располагању, и оне које су користиле колеге из Европе, и на крају смо успели да сачувамо насеља и људске животе", рекао је гост Јутарњег програма.

Стотине подземних пожара после локализације

Указао је на то да су се у појединим тренуцима појављивали нови подземни пожари, док је ветар мењао правац.

"Када видите да, док је пожар готово локализован, одједном избије по сто четрдесет, сто педесет малих подземних пожара које наши људи морају да гасе, а да ветар буквално у неколико десетина метара мења правац, онда вам је јасно да се сусрећемо са нечим са чим се нико није сусрео у нашој земљи", рекао је Чаушић.

Објаснио је и да је у Делиблатској пешчари проблем представљало ширење подземних пожара кроз растресити песак и коренски систем вегетације.

"Песак је растресит, а коренски систем је раширен по читавој Делиблатској пешчари. Зато нам се дешавало да колеге из Румуније кажу: 'Ово сигурно неко подмеће пожаре', јер се одједном, на месту где нема никаквог трага пожара, једно дрво запали под утицајем ветра, а затим пожар пређе у такозвани крунски пожар. Тада морате прво да водите рачуна да склоните људе како нико не би страдао, рекао је он.

Пожарна олуја окружила тројицу ватрогасаца

Подсетио је да су на почетку интервенције три ватрогасца-спасиоца била окружена пожаром.

"На почетку интервенције имали смо ситуацију да три наша ватрогасца-спасиоца буду фактички окружена и да пожарна олуја у том тренутку прође преко њих. Захваљујући њиховој обучености и опреми, снашли су се и склонили, јер је могло да дође до трагедије која би засенила све ово о чему причамо", рекао је Чаушић.

Ипак, како је истакао, најважније је да су сачувана насеља и људски животи и да није било теже повређених.

"То је заиста једно искуство које ћемо сви ми дуго памтити, али најважније је да су насеља сачувана и да нема теже повређених", рекао је гост Јутарњег програма.

Све више ванредних догађаја

Чаушић је указао и на све већи број ванредних догађаја, наводећи да је Сектор прошле године имао 39.757 интервенција, што је рекорд.

"Имате константан раст интервенција. Ми смо прошле године имали 39.757 интервенција, што је рекорд", рекао је гост Јутарњег програма.

Навео је да, уз повремена годишња одступања, постоји тренд раста броја и интензитета ванредних догађаја, док Сектор последњих година повећава своје капацитете.

"Последњих година смо набавили и нове камионе. Набавили смо хеликоптере. Имамо преко хиљаду ватрогасаца-спасилаца више него што смо имали пре само пет година", навео је Чаушић.

Ипак, указао је да ће све екстремнији услови захтевати већу припремљеност целог друштва.

"Оно што нас чека, а бојим се да ће то бити све екстремнији услови, говори нам да читаво друштво мора још више да се труди, не само по питању опремања Сектора за ванредне ситуације, већ и едукације и спремности свих да спремно дочекамо оно што нас, нажалост, чека", рекао је он.

После Обреновца промењен приступ

Као важну прекретницу издвојио је поплаве у Обреновцу 2014. године, после којих је, како је навео, значајно унапређена комуникација и координација надлежних институција.

"Републички штаб за ванредне ситуације је преко једне оперативне групе коју смо ми направили одговарао на наше захтеве са терена у року од двадесет, тридесет минута. Пре 2014. године то би било пар дана, а можда не би ни одговорили, надлежне институције", рекао је Чаушић.

Већи капацитети за поплаве и снег

Говорећи о предстојећој сезони киша и зимским условима, Чаушић је навео да Сектор има повећане капацитете за спасавање на води. Број тимова за спасавање и рад на води повећан је са шест, колико их је било 2014. године, на 27.

Упозорио је да се током снежне сезоне очекује велики број спасавања и евакуација, посебно на неприступачним планинским подручјима.

"Током снежне сезоне имамо десетине и стотине спасавања и евакуација наших грађана, нарочито оних који живе у неприступачним деловима планина, где снег зна да напада и по неколико метара. Нисам оптимиста по питању онога што нас чека, али сам оптимиста да ће се наша земља што боље припремити за то", рекао је Чаушић.

Приоритети – људи, опрема и едукација

Говорећи о будућим приоритетима, Чаушић је навео да ће фокус бити на људима, опреми, едукацији и јачању добровољног ватрогаства.

На Дан Сектора за ванредне ситуације подсетио је да је од његовог формирања до данас било готово 560.000 интервенција, током којих је спасено 33.897 људи.

"То је један град. Радујем се најави председника државе да ће се још значајније улагати, јер опреме вам никад доста – у нова возила, хеликоптере, потенцијално и авионе", навео је гост Јутарњег програма.

Истакао је и значај добровољних ватрогасаца, који се укључују у интервенције и своје слободно време стављају на располагање Сектору.

"Захвалан сам сјајним добровољним ватрогасцима. То су људи који своје слободно време користе да би дошли, рецимо, у Делиблатску пешчару или на друге интервенције, на Столове, Суву планину, где год", рекао је Чаушић.

Закључио је да су људи, опрема и едукација кључни за већу безбедност у будућности.

"Људи, опрема, едукација, то је оно што ће нас учинити нешто безбеднијим у будућности од свега овога што се дешава", закључио је Чаушић.