Прва традиционална косидба у Милићевом Селу код Пожеге

Наоштрене косе, више него спремни косачи, а ту су и незаобилазни трубачи. То је карактеристика и ове, девете косидбе у Милићевом Селу, која се разликује од оне на Рајцу по структури учесника.

"Лекара специјалиста, затим привредника, политичара, значи класичних пољопривредника, да не кажем сељака, пошто сам и ја један од тих. Али овде су сви исти, овде нема разлике и вероватно због тога та манифестација и траје", каже Милош Николић, организатор косидбе "Милићево Село".

Кад сунце упече није лако косити, а рад на врућини изискује и спретно баратање традиционалним оруђем.

"Не можеш ти одједном да почнеш да косиш, ако ниси раније косио, мора да се учи кошење. И то је докторски посао знаш. За то мораш да будеш доктор", каже Томислав Радосављевић, најстарији такмичар косидбе "Милићево Село 2017".

У детињству су научили да косе, а можда их је то и определило да постану доктори за хирургију и ветерину. Та животна лекција од малих ногу била је пресудна да постигну успех у животу.

"И ово је једна врста естетике, дефинитивно у том смислу моја естетска хирургија и ова естетика овог дивног кошења на неки начин су ту негде", каже др Миломир Гачевић, специјалиста естетске, пластичне и реконструктивне хирургије.

"Не коси се када је температура 18-20 степени, него 35, 36. Тад се може и сушити трава, тад је време за косидбу. Према томе, енергија увек мора да буде присутна да би се успело у животу", каже др Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије.

А за енергију је потребна и добра трпеза, што домаћинима косидбе у Милићевом Селу никад не мањка. Због тога ће и наредних година бити косача и, још више, посматрача.