Велика Британија се сећа жртава Првог светског рата, док се спрема за нови сукоб

Како помпа и церемонија налажу, венац на Сенотаф - споменик Незнаним јунацима испред улице Даунинг, први је положио краљ Чарлс Трећи.

Уз њега је био и принц од Велса Вилијам, док је женски краљевски двојац – краљица Камила и принцеза од Велса Кетрин, посматрао церемонију са балкона Форин офиса.

Поред споменика подигнутог 1920. године и посвећеног "Славним мртвима" продефиловало је десет хиљада припадника британских војних снага.

Преживелих ветерана Првог светског рата више нема међу живима.

И ветерани Другог светског рата су све ређи, те се тако ове године испред Сенотафа нашло само њих дванаест.

Политички коментатори злурадо су приметили да је број ветерана скоро једнак броју живих британских премијера, који такође традиционално присуствују обележавању Дана сећања.

Наиме, церемонији је присуствовало чак девет премијера од конзервативца Џона Мејџора, преко лабуриста Тонија Блера и Гордона Брауна, па све док брегзитовског низа шефова владе од Дејвида Камерона и Терезе Меј, преко Бориса Џонсона, Лиз Трас и Ришија Сунака, па све до лабуристе Кира Стармера.

Венац је у име Владе наравно положио десети у низу – лабуриста Енди Барнам.

Медије је посебно интересовао податак да лидер Реформистичке странке Најџел Фараж има довољно посланика да би се нашао међу политичарима, који полажу венце на Сенотаф, који у Британији и Комонвелту има скоро култни статус.

Симбол, који је зауставио револуцију

Наиме, одмах по окончању Првог светског рата француски генерал Фош наредио је да Паризом продефилују ратни војни ветерани, а посебно они, који су унакажени бојним отровима, који су били у широкој употреби на Западном фронту.

Француски ратни инвалиди продефиловали су престоницом као хероји.

Фотографије њихових рана налазиле су се на разгледницама и календарима.

Њихова жртва је слављена, те се Војни музеј у Паризу и дан данас зове "Инвалиди".

Њихови британски саборци нису били те среће.

Нико их није дочекао као хероје, а нису им додељене ни инвалиднине, нити било какве новчане надокнаде.

Већина њих је убрзо завршила на улицама са испруженом руком.

Због кашњења исплата новчаних надокнада у процесу демобилизације, у јануару 1919. године педесет хиљада ратних војних ветерана ступило је у штрајк.

Династија Хановера, која је током Првог светског рата променила име у Виндзор, живела је у страху од револуције, сличне оној, која је однела животе њихових рођака Романових.

Зато је споменик Сенотаф, дело архитекте сера Едвина Латјенса, доживљен као својеврсно решење за насталу кризу.

Споменик је на први поглед једноставан. На пиједесталу је мртвачки сандук испод којег стоји натпис "Славним мртвима".

Међутим, заставе са обе стране споменика, нису од камена, већ су праве заставе, које се мењају сваких месец дана.

Њихово постављање на Сенотаф је својеврсно "миропомазање", које им даје ауру "светих застава", које се шаљу у све делове и институције некада Британског царства, а данас Комонвелта, као фактор кохезије.

Реформа војске

Дан сећања искористио је и главнокомандујући британске војске, маршал сер Ричард Најтон, који је у интервјуу за Би-Би-Си оценио да су "претње у свету у порасту, а поготову када је реч о Русији".

Он је истакао да британска армија пролази кроз период убрзане модернизације и прилагођавања дронском начину ратовања, тако да бројна пловила и борбене летелице одлазе у пензију због "застарелости".

Маршал Најтон тврди да је уверен да ће му министар финансија Џон Хили, који је и сам био министар одбране у претходној лабуристичкој влади, омогућити довољно средстава за овакав подухват.

Он подсећа да је министар Хили преузео обавезу да до 2030. године на одбрану издвоји три одсто бруто националног производа, те да ту суму повећа за још пола процента до 2035. године.

Британска армија тренутно броји око стотину тридесет осам хиљада људи у униформама.

Поређења ради, тај број је био два и по пута већи 1979. године.

На крају Првог светског рата, униформе је носило чак четири милиона људи.

Влада Ендија Барнама је недавно горњу границу старости за трећепозивце подигла са педесет пет на чак шездесет пет година.

"Буди спреман"

Иста влада покренула је националну кампању "Буди спреман" са циљем да свако домаћинство у Британији у сваком тренутку има довољно хране, воде и лекова за три дана у случају природне катастрофе, сајбер напада и ратне опасности.

Осим складиштења конзервиране хране, грађанима се препоручује три литара пијаће воде по особи дневно.

Потребно је имати и прибор за прву помоћ, као и залиху лекова за које је потребан лекарски рецепт.

Саветује се да свако има и фотокопију личних докумената, као и пописане бројеве телефона породице и најближих пријатеља.

Потребно је имати и радио на навијање, напуњену енергетску "банку" за мобилни телефон и резервне батерије.

Зато се овогодишњи Дан сећања на жртве војних сукоба разликује од претходних, јер гледа у будућност, а не у прошлост, док међу грађанима тињају узнемиреност и стрепња.