Изложба о Михаелу Бону у Кикинди

Михаел Бон је потомак немачке фамилије која се из Лотарингије и Алзаса доселила у Сент Хуберт, данашње Банатско Велико Село. Његов отац Стефан Бон је 1866. године у селу покренуо ручну производњу цигала и поред тога отворио циглане у румунском селу Жомбољу и Великој Кикинди.

Најзначајнија година у историји династије Бон је 1880. када је Михаел основао концерн "Михаел Бон и компанија", највећу угарску фабрику цигле и црепа. Најпознатији производи били су цреп 253 и 727, који се и данас производе.

"Занимљиво је то да је, осим циглана у Сент Хуберту, Кикинди и Жомбољу, која је била и највећа, тај концерн имао циглане у Будимпешти, Бекешчаби И Лугошу у Мађарској. Али, када се концерн распао 1908. године Бон је наставио успешно да послује, тако да је отворио циглане у Винковцима и данашњем Новом Бечеју", каже Владислав Вујин, Народни музеј Кикинда", каже Владислав Вујин, Народни музеј Кикинда.

Михаел Бон је умро 1930. године у 67. години, у својој кући на Азурној обали, али је пре смрти  краљевство цигле и црепа поделио тројици синова, кћерки и супрузи. Циглане у Кикинди, Винковцима и Новом Бечеју преузео је најстарији син Стефан.

"Октобра 1944. године, након ослобођења Кикинде, Бонови су побегли у Немачку. Стефан Бон је умро крајем 1944.  негде у Аустрији, а сахрањен је у породичној гробници у Будимпешти. Његове две кћерке Глорија и Марија наставиле су свој живот. Марија је отишла у Сједињене Државе, а Глорија је живела све до 2004. године у Вормсу у Немачкој, крај Франкфурта, где јој и данас живи син", каже Владислав Вујин, Народни музеј Кикинда.

Године 1946. од циглана "Браћа Бон", "Јованчић-Ристић", "Месарош" и "Шенк" у Кикинди је формирано јединствено предузеће Индустрија цигле и црепа "Тоза Марковић". Интересантно је да наследници породице Бон никада нису тражили да им се врати њихово некадашње богатство.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745